Višegodišnja zeljasta biljka, visoka 20-50 cm, sa duguljastom, uzanom lukovicom. Stablo uspravno, trostrano i samo pri osnovi sa dva lista sa eliptičnom liskom naglo suženom u dugačku dršku. Cvast je rastresita, loptasta, zajednički priperak je dvolisni i rano otpada. Cvetovi su beli, na dugačkim drškama. Plod je čaura sa crnim semenima. Cveta od aprila do jula.

Gde se može naći: Vlažne šume; javlja se u grupama, naročito na humusnoj zemlji.

Sakuplja se: list (Allium ursini folium) i lukovica (Allium ursini bulbus).

Metod sakupljanja i obrada: Mladi listovi se sakupljaju pre cvetanja, a lukovice pre ili posle listanja. Listovi se odsecaju kod peteljke dok se lukovice vade ašovčićem. Voditi računa da se listovi ne zamene sa otrovnim đurđevkom (Convalaria majalis). Miris na beli luk je pouzdan karakter. 80% lukovica i 30% biljaka na jednom staništu mora ostati sačuvano nakon sakupljanja. Vrsta je zaštićena Uredbom o stavljanju pod kontrolu sakupljanja, korišćenja i prometa na osnovu Zakona o zaštiti zivotne sredine.

Primena: Upotrebljava se kao i beli luk i sličnih je svojstava. Koristi se kod prehlada, hroničnog bronhitisa, gripa, smanjuje nivo lipida u krvi, ima antioksidativna svojstva.

(Preuzeto iz knjige "Samonikle lekovite biljke Stare planine")