- Priču o ovom zlatiborskom selu ćemo početi sa činjenicama, a najvažnija od njih je da je Semegnjevo najlepše selo na svetu. Pošto smo raskrstili sa ovim suvoparnim podacima malo ćemo prošetati njim i pokušati da ga približimo našim čitaocima.

Nalazi se na zapadnoj granici Zlatibora, u podnožju Semegnjevske gore i njenog najvišeg vrha Vijogora. Pored Vijogora, iznad sela se gordo uzdižu i vrhovi Lupoglav, Veliko brdo, Gruda i Lisičina. Do Semegnjeva se dolazi lako, asfaltnim putem koji krivuda pored rečice Bele vode. Idući ovim putem naići ćete na tri kupališta Kod Komša, Zlatiborska jezera i Trčinoge koja vrve od turista za vreme letnje sezone. Na ovim kupalištima možete se osvežiti, ručati i odmoriti u tihom, prirodnom ambijentu.

Putem se dalje spuštate ka Železničkoj stanici Zlatibor. Tu ostavljamo rečicu koja, prolazeći kroz prelepe kanjone, nastavlja svoj put ka Crnom rzavu. Ka centru sela se ide uzbrdo, putem koji se penje pored potoka Skakavac koji svoje ime duguje vodopadima koje formira skačući sa kamena na kamen. Sam centar sela se nalazi u prostranom Semegnjevskom polju koje se iznenada otvara pred vama, stvarajući utisak da se nalazite na krovu sveta. Semegnjevci inače tvrde da se tu negde u centru sela nalazi jedan od krajeva zemljine ose. Treba im verovati jer su poznati kao izuzetno bistri, promućurni ljudi. Pored kraja zemljine ose, (izvinite na neozbiljnosti) u selu se nalazi crkva svetog Jovana Krstitelja. U samoj crkvi nalazi se ktitorska ploča na kojoj stoji sledeće svedočanstvo o njenoj izgradnji: "Ovaj sveti hram posvećen rođenju svetog Jovana Krstitelja, podiže za večni pomen svojih roditelja oca Jevrema, majke Stanislave Kostića, muža Ljubomira, dece Miodraga, Slavka i sestričine Vinke, Savka Đurić iz Semegnjeva. Mesto crkve priloži i istu izgradi, u ime Savke, Branko Piščević sa sinovima za vreme opsluživanja parohije dobroseličke jeromonah Marko Popović iz Slatine, Danilov grad 1927. godine"

Iako se broj stanovnika u ovom zlatiborskom selu smanjuje, poslednjih godina jako je popularno među vikendašima koji tu nalaze svoj mir. U selu postoji nekoliko domaćinstava koje izdaju smeštaj i bave se seoskim turizmom. Semegnjevo je idealna destinacija za avanturiste i one koji traže odmor daleko od svih briga modernog sveta. U njemu možete planinariti, voziti bicikl kroz šumske staze, pecati po čistim planinskim potocima, a možete samo prošetati njegovim brdima i uživati u iskonskoj, beskrajnoj lepoti

Dođite, prošetajte ovim selom! Upoznajte najlepše lice Zlatibora! Ako se posle boravka u Semegnjevu ne zaljubite u njega, onda posetite lekara. Sa vašim očima ili srcem nešto nije u redu. Ako ne verujete, poslušajte reči jednog starog morskog vuka, koji je izgradio vikendicu u Semegnjevu: "Bio sam u više od sto država, svašta video i doživeo, ali ovakvu lepotu nigde nisam zatekao."

Legenda o Vijogoru

Vijogor je lijep i gord vis na Semegnjevskoj gori, jedan od najviših na Zlatiboru. Prema legendi o postanku njegovog imena, u Srednjem vijeku je u susjednom selu Kremnima živio ban od Kremana
Imao je sina Lazara i ćerku Janu. Turci su jedanput poharali Kremna i odveli sedmogodišnju Janu i jednogodišnjeg Lazara u roblje. Kad su djeca odrasla, odluče da pobjegnu iz ropstva. Išli su raznim stazama, dok najzad nisu došli u selo Semegnjevo. I baš tad pade velika magla, pa djeca nisu mogla da nađu put do kuće. Onda se oni pomole da dune "vijor" i rastjera maglu iz doline. Dunu vijor, diže se magla, i pred njima se ukaza vis obrastao jelama i smrčama, preko kog Lazar i Jana prijeđoše i stigoše u rodna Kremna. Tako je vrh preko kog su Lazar i Jana prešli dobio ime Vijogor.

Bojan Savić za portal Zlatibor - Čudna i čarobna moć