Planinski psiholog blog 4. Naučite da kažete NE
Svako od nas se bar jednom našao u situaciji da odustane od svojih planova kako bi ispunio zahtev nekog prijatelja, partnera ili člana porodice. Zamislite da ste isplanirali da se odmorite od napornog dana kada vas prekida telefonski poziv od prijatelja koji vas moli da dođete da mu nešto pomognete baš u vreme kada ste planirali da odmarate. Jedan trenutak oklevate ali ipak pristajete sa osmehom. On, zadovoljan, pozdravlja vas i prekida vezu a vi, unutra sebe, osećate da počinje sudsko ročište u punom jeku. Napad i odbrana se bore kao u dobrom američkom filmu. Značilo vam je mnogo da odmorite ta dva sata ali osećaj nelagode pri samoj pomisli da kažete NE vas je sprečio da to uradite.
Odakle ta nelagoda koju osećate i šta stoji iza nje?
Kada se nađete suočeni sa nečijim zahtevom koji ne možete ili ne želite da ispunite i pri tom osećate nelagodu, često to znači da nije zahtev sam po sebi koji određuje vaš izbor, već osećaj nelagode koju osećate i koji teško tolerišete.
Ako smatrate da nije u redu da nekom kažete NE i da treba da odgovorite na svačiji zahtev, to znači da određena uverenja upravljaju na način na koji funkcionišete sa drugima a i u životu uopšte. Na primer:
1. Moram da budem uvek na raspolaganju drugima da me ne bi odbacili
2. Osećam se sigurno kad mi drugi odaju priznanje za ono što činim za njih
3. Ako kažem NE mogao bih povrediti nekoga a onda će me proganjati osećanje krivice
4. Moram se svima svideti, moraju me voleti i prihvatiti
Ako neko od ovih uverenja nije zadovoljeno javlja se nelagoda u vidu straha, nesigurnosti i osećanja krivice. Ono što vas sprečava da kažete NE su upravo ta negativna i nezdrava osećanja a ne sam zahtev.
U situacijama kada treba da odbijemo nečiji zahtev uvek biramo da se što manje osećamo krivim i anksioznim, da slučajno ne razočaramo druge, da se oni ne naljute, da nas ne odbace, umesto da pokušamo da razumemo zašto nam je toliko teško da kažemo NE i šta ta nelagoda želi da nam poruči.
Šta treba da uradite onda?
Kao prvo, razmislite koliko je realno i koliko je uopšte moguće da se svima dopadate, da vas svi ljudi vole i prihvataju i da morate da odgovorite na sve ono što oni od vas traže?
Kao drugo, trudite se da stavite sopstvene potrebe na prvo mesto, jer to nije pokazatelj egoizma već zdrava potreba svake zrele ličnosti koja ume da odredi prioritete. Napravite dnevni plan vašeg vremena. On će vam pomoći da ne rasipate vreme već da ga koristite na funkcionalan način a to podrazumeva da odlučite kome ćete ga pokloniti.
Osluškujte svoje potrebe. Ako krenete od vlastitih potreba znaćete da sebe stavite u centar i moći ćete da prepoznati kada udovoljavate zahtevima drugih samo zato da vas ne bi mučila krivica, a kada to radite iz zadovoljstva. Prvi način će vam doneti bes i umor a drugi će vam doneti spokojstvo i mir.
Možete uvek da odaberete da se obratite psihologu ili psihoterapeutu koji će vam pomoći da odustanete od svojih iracionalnih uverenja, da nezdrave emocije promenite u zdrave koje će vam pomoći da tolerišete nelagodu dok štitite svoje stavove. Čovek se ne rađa sa razvijenim komunikacijskim i socijalnim veštinama, one se uče i usavršavaju jedino vežbanjem, tako da možete početi sa dobrom knjigom koja obrađuje temu asertivnosti, tj sposobnost izražavanja misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren, i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih.
Autor
Marijana Đenić Assi,
magistar kliničke psihologije i sertifikovani psihoterapeut