Svakoga proleća, jos pre nego što trava ozeleni, zlatiborske livade prošaraju se stotinama hiljada nežnih cvetova. Iz sna se bude dva rođena botanička brata - dvocvetni šafran (Crocus biflorus), bogato obojenih plavičastoljubičastih cvetova, i žuti šafran (Crocus neapolitanus), jarke žutonarandžaste boje. Dvocvetni šafran, kako mu i ime kaže, trebalo bi da iz zemlje potera dva cveta, ali se ponekad dogodi da samo jedan cvetak pozdravlja proleće.

Šafran nema pravoga stabla. Šest latica cveta, zajedno sa dva uska listića, rastu iz podzemne gomoljaste lukovice. Latice su pri zemlji svijene u valjkastu cev, a na nekoliko centimetara od tla šire se u levak. Ovakva građa cveta, bez izražene podele na cvetnu čašicu i krunicu, u botanici se naziva perigon. Tučak je kod svih šafrana zlatnonarandžaste boje i, najčešće, nadvisuje istobojne prašnike. Na vrhu tučka nalazi se žig ili njuška, organela čiji je zadatak da prihvata polenova zrnca. Žigovi se i danas koriste osušeni kao začin i za spravljanje boja za bojadisanje namirnica, posebno kolača.

U ranijim vremenima, u istočnjačkim zemljama gajila se posebna vrsta kultivisanog šafrana, iz čijih se žigova dobijala visokokvalitetna boja za farbanje skupih stvari i predmeta (za freske, za persijske ćilime, za najfiniji porcelan). Jedan kilogram šafranove boje može da u žuto intenzivno oboji tri miliona litara vode. U zapadnjačkoj tradiciji, šafran je posvećen kultu svetog Valentina, zaštitnika ljubavi i zaljubljenih. Legenda kaže da su svetom Valentinu, dok je tamnovao, devojke kroz prozor ćelije ubacivale cvetove šafrana. Biljka cveta u vreme kad se praznuje ovaj svetac. Posvećenost ovog cveta zaštitniku zaljubljenih ima nedvosmislenu i lepu simboliku: šafran se budi iznenada i odjednom, po hladnom vremenu i u studenom predelu, i blista lepotom dok je sve oko njega još umrtvljeno i sivo.

U narodnoj medicini, lukovice šafrana koriste se protiv grčeva, nervoze, nesanice, depresije, upravo protiv onih bolesti kod kojih se sa mnogo više razloga i uspeha koristi odoljen. Budući da su u većim količinama lukovice šafrana otrovne, i da je njihova upotreba u medicini veoma sužena, ne preporučujemo da sami spravljate bilo kakve preparate od šafrana.

Šafran raste i u listopadnim i u četinarskim šumama, u voćnjacima, ali najčešće na livadama i čistinama gde ima dovoljno sunca, od brdskih do planinskih predela. Raste veoma rano u godini, ponekad i probijajući tanji snežni pokrivač. Šafran bi mogao da se zameni sa vrlo sličnim, ali opasno otrovnim mrazovcem (Colchicum autumnale), koji međutim, cveta u kasnu jesen, pa već različito doba javljanja ove dve biljke isključuje mogućnost zamene.

Autor: zlatiborski biljar Srboljub Ilić