Jedriličarski centar na Zlatiboru osnovao je 1935god. Jugoslovenski Kraljevski Akademski Aero-klub iz Beograda.

To je bio najveći i najorganizovaniji jedriličarski centar kako u državi tako i na prostoru Balkana.

Još 1934god. se na Zlatiboru vrše probni letovi i ispitivanje terena, imajući u vidu konfiguraciju terena, klimu i reljef ove planine.

Instruktor jedriličarskog letenja g.Aleksandar Aca  Stanojević je lično ispitao sve podesne terene za letenje i utvrdio da su Cigota, Crni vrh i okolni visovi veoma podesni za uzlet jedrilica.

5.avgusta 1934god. trideset tada najboljih jedriličara oformice svoj kamp iznad Kraljevih Voda.

Pomenuti jedriličari su boravili u šatorima, medjutim, to im neće smetati da svakodnevno lete i ispituju severne i severoistočne vetrove koji su služili za uzgon jedrilica.

Nedugo potom jedna ekspedicija Akademskog Aero-kluba iz Beograda na čelu sa Borisom Cijanom i Dimitrijem Landsbergom stiže na Zlatibor.

Detaljna ispitivanja i pripreme na terenu koje su obavili, potvrdili su da je Zlatibor izuzetno pogodno mesto za razvoj jedriličarstva i plavog sporta.

Utvrdili su da je lokacija Kriva Breza najpodesnija za početnu obuku, gde su se kasnije obavljali ispitni letovi za “A” diplomu letenja, a vršena je priprema i ispitni letovi za “B” diplomu.

24.juna 1935god. je zvanično počeo rad jedriličarskog centra na Zlatiboru.

Tog dana je 20 učenika  sa nastavnikom letenja Johanom Volfom (kasnijim upravnikom škole) stiglo na Zlatibot radi obuke letenja na jedrilicama.

Učenici letenja su bili smesteni u velikim vojničkim satorima koji su zadovoljavali momentalne potrebe a ishrana je bila organizovana grupno na vojničkim kazanima.

Za narednih  dve godine je obučeno i dobilo diplome oko 220 polaznika škole a izvrseno je preko 4.000 uzleta.

1938god. je značajna jer je otvoren  nov Jedriličarski Dom koji je doneo kvalitativnu razliku u pogledu smeštaja i obuke.

Dom je podsećao na zlatiborske brvnare jer je napravljen od drvene oblovine i potpuno se arhitektonski uklopio u lepote Kraljevih Voda i nedirnute prirode.

Dom je raspolagao sa administrativnim prostorijama, spavaonicom za 80 učenika, trpezarijom, kuhinjom, kupatilom sa desetak tuševa, ambulantom, terasom duž čitave zgrade sa pogledom na Tornik i Cigotu.

Pored Doma je napravljen i hangar za smeštaj 10-15 jedrilica, u sastavu hangara su bile smeštene stolarska i bravarska radionica za održavanje letećeg parka.

Za školu zlatiborskog jedriličarskog centra posebno su zaslužni nastavnici letenja:

Nedoklanac Dušan, Djordjević Konstantin, Volf Johan, Jovanović Marko, Popović Čedomir, Vojnović Miloš-Lautner, Ninčić Georgije, Ilić Tihomir, Popov Luka, Mirić Borivoje, Jaklać Bogumil i Popović Branislav.

Nažalost, ratna dešavanja drugog sv. rata su prekinula ogroman rad i entuzijazam jedriličara i njihovog centra. Dom jedriličara su do temelja spalili nemački okupatori jer su u nekom periodu tu bili smešteni ranjeni borci oslobodilacke vojske.

Ne treba zaboraviti da je iz redova zlatiborskih jedriličara i  J.K.Akademskog Aero-kluba ponikla čitava plejada asova našeg vazduhoplovstva. Mnogi od njih su kasnije bili angažovani u ratnom vazduhoplovstvu, privrednoj avijaciji a naročito u civilnom vazduhoplovstvu JAT-a.

Film o jedriličarskoj školi Akademskog A-k Zlatibor, autora Mr.Božidara Marjanovića:

www.youtube.com/watch?v=rPyiFObLZKI

http://www.academicaeroclub.com, Autor: Dragan Ilić