Vila inženjera Jančića
Iz izgleda spoljašnjosti ove vile čita se namera vlasnika za zaklonom i mirom. Visina i monumentalnost vile koja sa svih strana izgleda previsoko, ali ne i nezgrapno, sugerišu inferioran stav prema okolini, ali i introvertnost objekta. Iako ima velike tremove i terase (veliki trem u prizemlju oivičen je istočnim i zapadnim krilom vile i u potpunosti je nepristupačan iz eksterijera i dve manje terase na spratu, na jugu i na severu na koje se dolazi iz spavaćih soba) vila ne komunicira ka spolja, ne otvara se ka okolnoj prirodi, mada ne remeti ni pejzažnu celinu. Ona je vidljiva, ali ne upadljiva (danas čak manje nego pre sedamdesetak godina kada je izgrađena, jer nije bilo toliko visokih borova).
Dakle, vila Jančića oličenje je suprotstavljenih i nategnutih sila u svakom svom segmentu: planu, elevaciji fasada i ritmu krovnih površina, rasporedu masa vidljivih spolja, i prostornom oblikovanju u enterijeru. Ipak, ona nije spoj nespojivog, već celina koja integriše suprotnosti veoma dobro ne tako što ih na silu vezuje već tako što dopušta da egzistiraju paralelno. Otuda taj osećaj stalnog pritiska i vibriranja, ali i elastičnosti i kompromisa.
Autori: dr Nikola Krstović i Radionica KRUG