Na imanju Manojla Dabića u selu Rudine juče je obavljena vršidba heljde. Ovaj posao Manojle je odradio uz pomoć svojih komšija, na zastareloj mašini za vršaj koja je u našem kraju postala prava retkost. U narodu se kaže da je određivanje žetvenih dana isto što i kockanje, ali sa iskustvom poljoprivrednika ono je svedeno na najmanju meru. I naš domaćin nada se da će sa dva hektara, koliko je ove godine zasejao, posle kiša, vetra, ptica…, ostati nešto i za njega.
Do skora je cela oblast Starog Vlaha bila bogata žitom. Proizvodila se zob, pšenica, krupnik, paž, heljda. Od raži su čas pokrivali kuće, štale i pomoćne objekte. Žetve su nekad obavljane ručno, srpovima i kosama, a kasnije su to radile mašine, žetelice i vršilice. Sve to se radilo na mobama, pomažući jedni drugima. U zlatiborskom selu Rudine mobi je sazvao Manojlе Dabić da ovrše heljdu, koju je posejao u maju.
„Heljda stiže za žetvu za 75 dana, a 90-ti dan se vrše. Ja prodajem heljdino brašno i kilo košta 300 dinara. Brašno mi stoji u džakovima. Evo i nove ture, kad se prosuši, ide na mlevenje“, priča nam Manojle Macan Dabić.
Traktor pokreće vršilicu, onda se razdvoji zrno od slame, koje ide pravo u džak i na kraju se samelje u vodenici potočari. „Ko god me pozove, ja idem da pomognem. Nikome ne odbijam, ali i koga god sam zovnuo da meni pomogne, svi dođu. Najavio sam im radove pre tri dana i oni su došli“, kaže Macan. Svake godine Manojle okupi komšije i prijatelje da mu pomognu.
„Svake godine poslednjih 10 – 15 godina Manojle vrši heljdu. On pomaže meni, a ja njemu. Međutim, ove mašine su zastarele. Jedino čovek iz Mušveta ima mašine i on nas snabdeva, inače kad ove njegove mašine budu propale, staje sve. Dođu mu sve komšije, a Macan je to zaslužio“, kaže Milivoje Kutlešić.
Ovaj posao nije ni malo lak. Sama vršidba traje od 3 do 4 sata, a dobije se oko tona ipo heljde. Sve se to lepo samelje i dobijemo gotov proizvod – heljdino brašno, od kojeg pravimo palačinke, pite, hleb, a od zrna jastuke za zdrav san.
Miroslav Vesović, KSC Čajetina