Dušan Piščević, strip autor iz Užica, iskoristio je motive Zlatibora i stvorio čudesni svet Rapalja i Čobeka, junaka čije pustolovine na beskrajno zabavan način prikazuju našu svakodnevnicu. Dvojica vernih drugara, vođeni autorovim perom, upadaju u različite dogodovštine i neprilike u kojima njihov nepobedivi erski duh dolazi do punog izražaja.
Ko su uopšte Rapalj i Čobek i kako su završili u stripu?
- Ratomir Rapaljević - Rapalj i Čobek Kompir su dva seljaka u najboljim godinama, pobratimi, komšije i kumovi, koji žive u selu Krivi Šengolj. Rapalj je inteligentan, vredan i dobroćudan, ali trapav i socijalno nezreo, tek prestareli momak. Sa druge strane, njegov drug je pronicljiv, radišan i ostvaren porodični Čobek, oženjen Dikosavom sa kojom ima tri mala čobečuljka - dva sina i kćerku. Njih dvoje, okruženi meštanima, susedima i rodbinom: Grbaljem, Golizdom, Baba Đulom, Golubom-Belim, Racom, itd., u ulozi sporednih likova stripa, nastoje da prežive u modernoj Srbiji. Svi pomenuti likovi su dugo „živeli“ u mojoj glavi, zasmejavali me u trenucima samoće i sami pisali svoj život i gegove. Ako se malo zagrebe po površini, lako se može doći do korena svakog lika, seljaka, prijatelja, rođaka i slučajnih poznanika, odnosno kombinacija raznih ljudi, otelotvorenih u karikaturama. Prvi put kad sam pokušao da „male ljude u glavi“ stavim na papir i uspelo je, Rapalj i Čobek su rođeni. Prvenstveno zahvaljujući tome što su imali čitavih 20 godina da se „krčkaju“.
Oni stanuju u Krivom Šengolju, to je prikaz nekog realnog mesta?
- Krivi Šengolj nije stvarno mesto, ali jeste naša stvarnost. To je jedno tipično selo iz našeg kraja, nestvarne, „stripske“ lepote, ali sa otrežnujućim svakodnevnim problemima žitelja, od siromaštva, preko komšijske i rođačke zavisti do alkoholizma. Naziv sela je u stvari igra reči, izvedena iz imena dva obližnja sela - Krive Reke kod Mačkata, mog rodnog sela i Šengolja kod Požege. Slično, kao u Štrumfovima, likovi u stripu koriste izvedeni glagol „šengoljiti“ kao zamenu za mnoge radnje, uz pridev „krivo“, što predstavlja nepresušni izvor komike. Pa, tako su i stanovnici sela svi „nakrivo našengoljeni“ te „šengolje krivo“ jedan drugog! Toponimija sela je namerno nejasna, kako bi svi stanovnici Užičkog kraja mogli pronaći sebe u priči, a sami motivi Krivog Šengolja u stripu, praktično predstavljaju razglednicu Zlatibora, Tare i uopšte Zapadne Srbije.
Koliko ličnih misli i stavova provlačite kroz svoj strip?
- Svako delo je odraz autora koliko god se on trudio da ne bude. Mislim da su Rapalj i Čobek projekcije dve moje krajnosti, jedne apsolutno impulsivne i bahate „rapaljske“ i s druge strane, projekcije mirnog i staloženog Čobeka. Naravno, obojica dele isti smisao za humor na ivici neukusa, bolnu iskrenost prema sebi i drugima i ljubav prema krkanluku, sve osobine koje su nasledili od kreatora. Uticaj podvojenosti stvaraoca se vidi i u samom stilu, Rapalj i Čobek je strip za odrasle koji mogu da čitaju i deca, a usto je i nacrtan kao dečji strip.
Dogodovštine glavnih junaka prikazuju našu svakodnevnicu. Oni se susreću, i često sukobljavaju, sa različitim fenomenima današnje Srbije. Ko na kraju izlazi kao pobednik?
- Nema pobednika, nažalost. Jedna od osnovnih premisa stripa Rapalj i Čobek, jeste da pojedinac u našem okruženju ne može da se izdigne iznad ličnog i društvenog sivila, ma koliko da u neku stvar uloži talenta i energije. Naše „obične“ junake, uvek sapliću te neke nevidljive socijalne stege, stalno vraćajući ih na početak. Ipak, ako bi trebalo birati pobednika, to je „erski duh“, koji ne dozvoljava Krivim Šengoljačnima da klonu dušom i da zaborave najvažnije stvari na svetu: porodicu, stoku, poljoprivrednu mehanizaciju, imanje te dobru kapljicu i zalogaj. Svaku od svojih uvrnutih avantura, likovi iz stripa, završe uz kolo, pesmu, iće i piće.
Strip je na ovim prostorima bio jako popularno štivo. Neki od njih zauzimaju kultni status. Mnoga deca su naučila prva slova zahvaljujući njima. Imate li predstavu kakva je situacija danas?
- Danas je situacija značajno drugačija u odnosu na vreme u SFRJ, kada je poznavanje stripa bio deo opšte kulture. Za to vreme, strip je u svetu ima drugačiju evoluciju, pa je sad postavljen na viši umetnički nivo kroz pojavu grafičkih novela, bogato ilustriranih i opremljenih izdanja. Iako je Srbija dala značajan broj međunarodno etabliranih autora koji redovno objavljuju za vodeće izdavačke kuće u inostranstvu, strip izdavaštvo je skoro zamrlo, koincidiarajući sa propašću nekadašnjih velikih izdavača „Dečjih novina“, „Forum marketprint-a“ i ostalih. Stari, dokazani autori i dalje stvaraju, ali je porazno da izdavači apsolutno nemaju sluha ni hrabrosti za objavljivanje, pa, verovali ili ne, strip albumi se objavljuju „gerilski“, uz lično samopregalaštvo, kao samizdati. Budući da se radi o legendama eks-Ju scene, koji su nas navikli na vrhunski kvalitet, navedeni naslovi predstavljaju vanserijske stripove, sa majstorskim crtežom i pričom, u tvrdom povezu i najkvalitetnijem papiru u punom koloru. Ali, sve to u „kućnim okvirima“ prodaje i distribucije. Nažalost!
Zlatiborac ste poreklom, šta vama lično danas predstavlja vaš zavičaj?
- Rekao bi da sam Zlatiborac i Užičanin po pola. Moji Piščevići su rodom iz Semegnjeva, ali po ženskoj liniji sam rodom iz Kućana i Šljivovice, dok je Kriva Reka selo u kom sam odrastao. Moj lični odnos prema zavičaju je mešavina romantike i nostalgije, što naravno nije realna slika. Međutim, to ima i dobru stranu jer ga doživljavam istovremeno egzotično i „zemljački“. U vreme kad sam ja bio mali, moje selo nije imalo put, tekuću vodu ni telefon. Još uvek su ljudi koristili magarce kako bi doneli vodu sa izvora, a oranje konjskom zapregom, bilo je takođe rašireno. Slike iz detinjstva, protekom vremena dobijaju neki „sanjivi“ karakter. Upravo tim karakterom sam „bojio“ slike zavičaja, Zlatibora, Tare i okoline kad sam ih prenosio na papir. Crtajući Rapalja i Čobeka, ponovo sam shvatio koliko je Zlatiborski kraj čaroban, kao nacrtan! A njemu, kao i stripu, život daju razni čudni likovi.
Gde možemo naći Rapalja i Čobeka i da li će biti objavljen?
- Trenutno, zainteresovani čitaoci mogu naći Rapalja i Čobeka na fejsbuk stranici Rapalj i Čobek, na kojoj se nalaze i prve tri epizode i kratki stripovi. Na istoj stranici možete upoznati ljude, običaje iz „Zemlje Rapalja i Čobeka“, odnosno Zlatiborskog kraja i naučiti kako nastaje strip Rapalj i Čobek. Ukoliko postoji izdavač koji bi bio zainteresovan da objavi strip, ja sam uvek otvoren za saradnju.
Bojan Savić za portal Zlatibor - Čudna i čarobna moć