U užičkom kraju sve su češće inicijative za zabranu mini hidroelektrana. Zahteve za izbacivanje iz prostornog plana svih predviđenih lokacija za mini elektrane podneli su ekolozi u Arilju, uskoro i u Požegi, a u Užicu će se inicijativa Udruženja gradjana "Užička odbrambena liga" uskoro naći pred odbornicima gradske skupštine.
Grupu Užičana na akciju je pokrenula pre svega želja da reku Đetinju, ali i druge reke i potoke u kraju zaštite od gradnje, jer je planovima predviđeno čak 18 mini elektrana na užičkoj teritoriji.
"Ova stvar sa mini hidroelektranama nije samo problem grada Užica, to je problem čitave Republike i mi smo samo hteli da načinimo neke poteze što je u domenu nas samih, tako da probudimo građanstvo da se pobuni protiv ovakvog načina eksploatacije prirodnih resursa. Mislim da su građani sami prepoznali da nema niko da se bori za njih i da moraju sami da to urade i postoji nekoliko veoma ozbiljnih udruženja za zaštitu životne sredine i reka Zapadne Srbije konkretno, mi smo ovde među najugroženijim", kaže Ivan Petronijević iz Udruženja građana "Užička odbrambena liga".
Od prvobitne ideje referenduma, kao skupe i nesvrsishodne u dogovoru s čelnicima grada se odustalo pa je zadatak pred odbornicima "Da se na prvoj narednoj skupštini donese takva odluka koja bi privremeno zaustavila izdavanje dozvola za izgradnju mini hidroelektrana, ali sve do onog trenutka dok se ne donese novi prostorni plan koji je predviđen u 2020. godini, a koji će svakako biti u saglasnosti sa prostornim planom Republike Srbije i u čijem će donošenju svakako biti uključeni predstavnici struke", navodi Branislav Mitrović predsednik Skupštine grada Užica.
Šta o smeštanju reka u cevi misle Užičani, već su jesenas pokazali protestom koji je bar privremeno zaustavio gradnju na Gornjem vrelu u Biosci. Pre tog su se Užičani susreli s malom elektranom 2013. kada je od algi pocrvenelo jezero za vodosnabdevanje Vrutci i većina tada saznala za postojanje male elektrane pod branom. Druga se, uz protivljenje i prijave ekologa pravi na Prištavici, a jedna i u samom gradu, produženjem zgrade stare centrale, koja je pod zaštitom.
Posle kampanje od pre koju godinu za veće korišćenje snage reka, sada su sve brojniji zahtevi za zaštitu od pohlepe investitora koji za mini elektrane dobijaju i subvencije, ali to je duga i neizvesna borba.
U decembru je tako Vlada Srbije svojom uredbom dozvolila gradnju u Parku prirode Zlatibor, dok je na jednom od bregova na toj planini kamen temeljac za pompezno najavljenu prvu solarnu elektranu u Srbiji odavno prekrio korov i sneg.