Primer dobre prakse: Sirogojno evropski muzej u Srbiji
Muzej na otvorenom "Staro selo“ ove godine jedini je predstavnik Srbije nominovan za nagradu Evropski muzej godine.
Programi koje organizuju bili su presudni za nominaciju za Evropski muzej godine (EMYA 2014), a okosnica je bila zabeleška jednog posetioca „Mi + Vi = Magija“ koja je kasnije pretočena u istoimenu izložbu o istorijatu muzejskog dijaloga sa posetiocima.
- Ta specifična magija vremenske mašine, dobro kreirane iluzije koja karakteriše naš muzej od samog osnivanja, ujedno je i dobra pozicija iz koje kroz izložbe
postavljamo i druga, nezgodna ili intrigantna, pitanja, na primer: ’Je li Banović Strahinja kukavica?’, ’Vi stvarno verujete da se hranite zdravo!?’ ili ’Zašto želite da imate apartman na Zlatiboru?’... Najvažnije je što se Muzej pretvara u živo mesto uz pomoć domaćica i zanatlija koji donose duh svakodnevnog života u naše objekte, ali i Festivala muzike i Vašara, oživljavanja običaja kroz koje se povezuju prošlost i sadašnjost unoseći duh svetkovine - kaže dr Nikola Krstović, viši kustos Muzeja na otvorenom Staro selo u Sirogojnu.
U finalnom takmičenju za nagradu Evropski muzej godine, među tridesetak nominovanih, ove godine su i Muzej na otvorenom Den Gamle Bi iz Danske koji se bavi gradom i urbanom kulturom, amsterdamski Štedelijk - svetski poznat muzej moderne i savremene umetnosti i dizajna, Muzej nevinosti Orhana Pamuka i zagrebačka Lauba – kuća za ljude i umjetnost.
- Najlogičnije je, možda, da nam izazov bude Sileto nagrada koja se dodeljuje muzeju za hrabrost u interpretaciji i odvažnost u pristupu prema posetiocima i lokalnoj zajednici – dodaje kustos.
Muzej u Sirogojnu poslednjih godina ima intenzivnu međunarodnu saradnju, kao i stalnog člana u Evropskoj asocijaciji muzeja na otvorenom (AEOM).
- Izdavači smo dvojezičnog međunarodnog zbornika „Muzeji na otvorenom“, koji ima i podršku ministarstva kulture i AEOM-a. Ove godine podtema je „Oci osnivači“, a pristigle su zvanične prijave od SAD preko evropskih kolega do Sibira i Kavkaza. Imamo i predstavnika u osmočlanoj evropskoj radnoj grupi koji će učestvovati u izradi nove ICOM Deklaracije i definicije muzeja na otvorenom – kaže dr Krstović.
Razmišljaju intenzivno i o onim segmentima u kojima zaostaju za savremenim modelima interpretiranja kulturnog nasleđa, a to su teatarske forme.
- Dobri smo pak sa takozvanom živom baštinom, odnosno saradnjom sa lokalnom zajednicom i njenim uključivanjem u delatnosti muzeja i to je razlog dobijanja specijalnog priznanja žirija Saveta Evrope u oblasti podizanja svesti i edukacije o kulturnoj baštini – dodaje on.
Na desetine autentičnih objekata u Sirogojnu, opremljenih originalnim pokućstvom, predstavljaju jedinstven muzej u zemlji i regionu.
- Najveće iznenađenje kod posetilaca izaziva činjenica da pre 35 godina na mestu gde je sada muzej nije postojalo nikakvo “staro selo” i da je muzej zapravo kolekcija prenetih objekata sa njihovih originalnih lokacija. Ta iluzija originalnosti lokacije je najveći kvalitet u radu arhitekte Ranka Findrika, a iluziju se trudimo da održimo živom što je moguće kreativnije. Sa druge strane, ništa nije magično koliko na prvi pogled izgleda, jer život u prošlosti i život na selu sve je sem idiličan, i tu probelmatiku pokušavamo da približimo kroz neke od naših programa – navodi kustos.
Dodela nagrada
Nagrade Evropski muzej godine biće dodeljene u Talinu. Nominovani muzeji predstavljaće se od 14. do 17. maja u Muzeju umetnosti Kumu, a publikacija koja će biti objavljena sadržaće i strane posvećene "Starom selu“.
Osnivač prvog muzeja na otvorenom
- Osnivač prvog muzeja na otvorenom, Šveđanin Artur Hazelijus, romantičarski je 1891. rekao ’Muzej nije delo naučnika (mada su naučnici neophodni) već umetnika, poete i sanjara!’ Začinimo to sa malo psihologije, razumevanja okruženja i ljudi, njihovih želja, nada, ali i pitanja, dilema, čak zabluda i dobićemo kustosa kome nikada ne ponestaje ideja – podseća dr Krstović.
Predlog za razmišljanje
Na trećoj konferenciji Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, predstavnici "Starog sela" akcenat su stavili upravo na novom vrednovanju muzejskog profesionalizma.
- Veliki broj naših muzeja su loše organizovane i nefunkcionalne institucije, bez jasne vizije i rada i budućnosti zasnovanih na struci. Opšta je slika da, izuzev sjajnih entuzijasta koje “korumpirani vrednosni sistem“ pre ili kasnije “onesposobi“ ili “udalji” iz Srbije, imamo sve više dobrih ideja i inicijativa, ali realno sve manje uticajnu masu profesionalaca koji umeju da iznedre „muzejsko iskustvo“ i sa integritetom postave i odgovore na pitanja kulturnih identiteta i obrazaca. Savremeni muzej koncipiran je da posetiocu omogući da ponešto shvati o sebi i svetu i da pride iskreno misli da je dobro proveo dan. I to više ne ispunjavaju „pravoverni“ istoričari, arheolozi, istoričari umetnosti, etnolozi, još manje menadžeri, PR-ovi.. Čovek će imati dijalog sa prošlošću samo ako mu ona provocira savremene sisteme vrednosti, znanja i uverenja. Ako tako posmatramo stvari, odgovornost tih novih interdisciplinarnih muzealaca je ogromna jer se dijalog između ljudi i prošlosti vodi jedino u cilju stvaranja samosvesnog i odgovornog, nikako ne ružičastog društva – zaključuje dr Nikola Krstović, viši kustos Muzeja na otvorenom “Staro selo“ u Sirogojnu.