Mirjana Bobić Mojsilović na Zlatiboru - Život nam je dat da se u njemu zabavimo

Mirjana Bobić Mojsilović je definitivno osoba koja ima šta da kaže i koju treba pažljivo saslušati. U okviru Kulturnog Čigota leta posetila je Zlatibor i održala književno veče na kome se, u razgovoru sa okupljenima, dotakla nekih važnih tema i pokušala da prenese svoje viđenje načina na koji možete spasiti sopstveni život. Bilo da se bavi političkim ili životnim temama Mirjana Bobić, uz neizbežni osmeh kao svoj lični zaštitni znak, brani elementarnu pristojnost, istinoljubivost, lepotu i na, kraju krajeva, čoveka kao biće koje traga za smislom i ličnom srećom.  
      
Godinama ste bili politički aktivni, na svoj način ste se borili protiv diktature. Danas vas nema toliko u javnosti, ali ne odstupate od slobode kao jednog od najvažnijih principa kojima čovek treba da teži. Da li smo ustvari jednu diktaturu zamenili drugom, prefinjenijom i samim tim opasnijom?

- Hvala na divnom pitanju. Mislim da smo sada na žalost kao društvo, kao globalni svet, a naravno i kao pojedinci, smešteni u logor političke korektnosti - „nepravilno razmišljanje“ danas može mnogo da vas košta, a što je najstrašnije niko ne sme da vas brani. Svejedno je koja je tema u pitanju. Veliki brat se potrudio da odgaji ogromno stado, i to je najveća tragedija čovečanstva.  Intelektualci se plaše da govore da ne bi izgubili pozicije, obični ljudi se plaše da ne izgube posao. Strah je emocija koja je indukovana i na kojoj se tako ozbljno radi, a lepljenje etiketa je kao dobar dan. Sloboda odavno nije na ceni, jedino što se ceni je moć i novac. Mefistofelovski posao, sve u svemu. Tužno.

Beograd 80-ih je u sebi odgajio duh promene. Uprkos svemu, 90-ih je taj duh slobode nastavio da živi, izgledalo je da je na kraju odneo pobedu, a onda se rasplinuo ili je gurnut na marginu. Bili ste svedok i učesnik njegovog rađanja i njegove borbe za promene. Da li on postoji i danas ili je nepovratno izgubljen?

- Ne može se vratiti duh vremena koje je prošlo. Sa vremenom, prolazi i njegov duh, novo vreme - nova atmosfera, nova pravila i nove vrednosti. Vidite, kad sada sagledavamo neke stvari iz naše prošlosti, da možemo zaključimo da mnogo toga nije bilo onako kako nam se predstavljalo. Uostalom, kada danas pogledate, sve revolucije po svetu su organizovane iz istog centra, Soroš - gde god je otvorio tzv „Otvoreno društvo“ ta zemlja je demolirana, i propala, a o njenim moralnim vrednostima da i ne govorimo. Tako se uništava moralno tkivo država, a onda dolaze banke da joj uzmu suverenitet. Pogledajte Grčku. Mi u svakom slučaju prisustvujemo novom premeravanju sveta, i rušenju svega što smo znali. Jedna diktatura lokalnih moćnika, zamenjena je globalnom diktaturom. To ja zovem Novo Rimsko carstvo. Mnogi ne shvataju da se radi o novom robovlasništvu, s tom razlikom što danas ne znamo ko nas poseduje, a mediji su nas obavestili da smo slobodni i da mi nešto biramo. Ne mi ne biramo, nama dovode prokuratore. Kad kažem „nama“ ne mislim samo na Srbiju, mislim na veći deo sveta. Multinacionalne korporacije i banke dovode vlade, nameštaju revolucije, i razvaljuju i države i pojedince.

Čovek koga znam, prilično pametan i obrazovan, je na pitanje „Ko je javna ličnost koju izuzetno poštuješ?“, kao iz topa odgovorio „Mirjana Bobić!“. Svesni ste činjenice da u ovom društvu postoje ljudi koji smatraju da ste Vi osoba koja treba da služi kao primer?

- Ne znam za to, hvala u svakom slučaju, ali sa druge strane uvek će biti i onih koji će vas vređati. Savremeni svet počiva na neslobodi i agresiji. Paradoksalno, Veliki brat je stvorio kohorte internet botova, kerbera, koji haraju po društvenim mrežama opako vređajući svakoga ko se usudi da bude disonantan. I tako se stvara strah, uravnilovka, i kultura straha i laži. Kao iz onog ruskog vica, kad komšija srećan što nisu došli po njega, KGB agentima sa oduševljenjem i elanom kaže: „Ivan Ivanović? Sprat iznad!“ Iskreno, da imam više para i da danas mogu da živim samo od knjiga i pozorišta kao pre deset godina, ne bih više ni reč rekla ni o čemu, gajila bih svoju unutrašnju bašticu. Ali ovako, silom prilika, ponekad zucnem nešto. I uvek je u ime obične slobode - slobode da misliš svojom glavom, slobode da prigovaraš globalnom horu koji peva  “Odu radosti”, sloboda da se boriš za individualnu slobodu.

Modernim jezikom rečeno, Vi ste multimedijalni umetnik. Pisac, slikar, scenarista, na IMDB, najposećenijem svetskom sajtu koji se bavi filmom stoji da ste glumica. Ko je i šta je, ustvari, Mirjana Bobić Mojsilović?

- E, pa sad, glumica sigurno nisam, mada sam kao gimnazijalka igrala u jednom filmu - Nije Nego. Ja sam pisac, i slikar, ali ja sam pre svega osoba koja se panično bori protiv dosade i melanholije. Jer dosada i melanholija vode u malodušnost i besmisao. A život nam je dat, da se u njemu maksimalno zabavimo, ako smo maštoviti.

Godinama ste radili kao novinar, bavili se različitim temama, na kraju je ljubav postala osnovna tematika vaših knjiga. Mislite li da je to, ustvari, osnovna tema naših života?

- Ljubav je samo potka, ono oko čega se vrti radnja u mnogim mojim romanima - ipak, glavna tema mojih knjiga su knjige, potraga za smislom i pokušaj mojih junaka da spasu vlastite živote. Moji junaci liče na mene, a ja na moje čitaoce. Možda je u toj vezi razlog uspeha mojih knjiga i pozorišnih komada kod publike.

Vaša kolumna u Novostima nosi naziv Srce pod pritiskom. Vredi li život dok nam srca nisu pod pritiskom?

- Pritisak je stalno tu - on je egzistencijalan, ideološki, politički i emotivni. Sve što nas dotakne, jeste moja potencijalna tema.

Za kraj, kakvi su vaši utisci o Zlatiboru?

- Obožavam Zlatibor! Lepo je videti kako se na pravi način razvija turizam. Pokošeni i uređeni travnjaci, nigde đubreta, svaki posetilac može pronaći nešto za sebe. Meni je Zlatibor prava antistres terapija. Uživala sam u svakom trenutku.
 

Bojan Savić za portal Zlatibor - Čudna i čarobna moć