Dani zavičajnog pesnika Mihaila Ćupovića "Sećanje na Ćupa"
Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“ i ove godine obeležava dane našeg zavičajnog pesnika Mihajla Ćupovića, pod nazivom „Sećanje na Ćupa“. Program je osmišljen tako da se život i delo pesnika Mihajla Ćupovića približi učenicima osmogodišnjih škola sa teritorije opštine Čajetina.
U četvrtak, 10. septembra, Biblioteka će posetiti škole u Sirogojnu i Ljubišu, u petak 11. septembra, škole u Mačkatu i Šljivovici, a u ponedeljak školu u Jablanici. Planirano je da učenike ovih škola o značaju Mihajla Ćupovića, kao pesnika i kulturnog radnika, upoznaju Dragan Novaković, predsednik fondacije Mihajlo Ćupović i Ljiljana Rakić, bibliotekar. Stihove će učenicima kazivati Mirjana Lopin Drizo. Takođe će učenici biti u prilici da vide film o Ćupu „Zlatiborska ljubav“, autora Mihajla Todorovića, koji je finansirala opština Čajetina i Fondacija Mihajlo Ćupović.
U oviru manifestacije „Sećanje na Ćupa“, u petak, 11. septembra, u 19 časova, u sali biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ predstaviće se Momir Dragićević, dečiji pesnik iz Kruševca, dobitnik nagrade Mihajlo Ćupović (koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije). Lika i dela pesnika publika će se podsetiti uz pomoć Mirjane Ranković Luković, člana Udruženja književnika Srbije, Žarka Božanića i filma „Zlatiborska ljubav“.
Mihailo Ćupović je rođen 13. septembra 1934. godine u Mokroj Gori, između dve reke i padina divnih planina Šargana, Tare i Zlatibora. Poeziju je objavljivao u književnim listovima i časopisima, na radiju i televiziji. Pesme su mu prevedene na više jezika, komponovane i uvršćene u antologije. Umro je 12. septembra 2004. godine.
Bio je omiljen na svom Zlatiboru. Bio je skroman, uvek dobro raspoložen i nasmejan. Voleo je ljude, a posebno decu, kojoj je posvetio najveći broj svojih pesama.
U recenziji za Ćupovićevu knjigu dečijih pesama „Hajde deda konj mi budi“, pesnik Ljubivoje Ršumović napisao je nešto što važi za sve vrste njegovih pesama: “Mihailo Ćupović je izvorni pesnik, reklo bi se instrument na kome priroda, ona zlatiborska, gorštačka, mudrijaška, ispreda niti poezije. On peva prirodno kao što diše, kao što živi. Ne ume i neće da pravi nikakve poetske forme u kojima se gubi ideja i duša pesme…“