Čajetinska "Lokomotivacija" na 8. trci preživljavanja na Homoljskim planinama

8. trka preživljavanja u organizaciji „Wild Serbia“ održana je od 7. do 9. oktobra u Homolju. I ove godine jedna od 31 prijavljene ekipe u kategoriji „Opstanak“ bila je čajetinska „Lokomotivacija“ u kojoj su bili: Petar Vesović, Marko Luković i Aleksandar Džambasović. Oni su stazu dugu oko 65 km prešli do kraja, zauzevši peto mesto.

Trka preživljavanja predstavlja avanturističku trku koja je po svojim karakteristikama i konceptu jedinstvena u svetu, tvrde organizatori. Stazu od 60 i više kilometara potrebno je preći za dva dana u timovima od 2 do 4 člana, kojima je dozvoljeno da koriste samo: mapu terena, kresivo za paljenje vatre, nož i odeću koju imaju na sebi. Prolazeći nepoznatim terenom sa raznim preprekama i opasnostima. takmičari moraju da sami naprave sklonište, zapale vatru, pronađu ili ulove hranu, a sve to se boduje pri ukupnoj oceni pobednika trke.

„Organizator se i ovoga puta potrudio da nam priredi pravu divljinu, sa mnogo geografskih prepreka: uspona, silazaka niz litice, pećina, kanjona, potoka… S tim što je naš tim otpočetka imao niz pehova “ kaže jedan od članova „Lokomotivacije“, Petar Vesović. „U samom startu, na pretresu, pronašli su jednu vizit karticu koja je slučajno ostala u rancu od nekog od prethodnih planinarenja. To se ocenjuje kao pokušaj nošenja papira da bi se lakše zapalila vatra i tu se dobijaju kazneni poeni. Bez obzira na to, imali smo treće prolazno vreme do trenutka kada smo shvatili da smo izgubili foto aparat, koji je jedini pokazatelj da ste sakupili poene jer njime slikate kontrolne tačke i sve zadatke koje vam daju.“

Bez obzira na pehove, čajetinsku ekipu nije lako demoralisati, što su pokazali i u prošlogodišnjoj trci na Zlataru. Nisu odustali ni onda kada ih je mrak zatekao u kanjonu reke Medveđice gde su im se pridružile još dve ekipe te su zajednički prešle 3,5 km do cilja i tako zauzeli peto mesto među 8 ekipa koje su došle do cilja. A zbog čega se odustajalo?

"Neki zbog toga što nisu umeli da se snađu na karti, neki zbog fizičkog napora, a nekima je presudila i ta noć, hladnoć, spavanje na otvorenom“, kaže novi član čajetinskog tima, Aleksandar Džambasović. „ Meni je prvi put da spavam bez šatora, napolju. Utisci… nisu baš kao što sam očekivao, mnogo su lepši. U nekim momentima, kad sustigne fizički napor i to što ne znaš do sledeće tačke gde ideš dalje,  malo  se zamisliš pa se zapitaš: kud i krenuh? Ali, posle sve prođe dobro“.

Ove godine su lakše zapalili vatru, uhodano podigli sklonište, a Homoljske padine bogate vegetacijom, posebno pečurkama, dale su svoje plodove onima koji poznaju divljinu i umeju da se snađu i na nepoznatom terenu. U tome im je, kaže Vesović, najviše pomogao treći član ekipe.

"Mnogo je tih prirodnih geografskih pojmova koji treba da se odlično pročitaju na karti koja je, inače, rađena negde možda sedamdesetih godina i nakon toga nije dopunjavana. Često imate ucrtanu neku isprekidanu pešačku stazu koju treba da nađete, a ona je zarasla. U tom smislu stvarno želim da odam priznanje našem članu Marku Lukoviću, koji je i ovoga puta pokazao da je vrhunski poznavalac orijentacije i da ima ne samo dobro čitanje karte, već i snalaženje na samom terenu.“

Ideja Trke preživljavanja jeste promocija prirodnih lepota Srbije i zdravog stila života, i svake godine se organizuje u različitim delovima Srbije. Čajetinsku „Lokomotivaciju“ očekujemo da vidimo i u narednoj trci preživljavanja 2017. godine, u nekoj drugoj divljini, i u još boljem plasmanu.