Brankica Žilović Chauvain - Otvaranje izložbe - Materijalna sećanja

Izložba Materijalna sećanja, Brankice Žilović Šoven, biće postavljena od 6. do 24. jula 2017. u Prodajnoj galeriji Beograd.

 

Brankica Žilović Chauvain (1974.) je sasvim posebna pojava na francuskoj i evropskoj likovnoj sceni, koja će od 2004. godine do danas, stvoriti jedan od najautentičnijih opusa u celosti baziranom na tradiciji eksploatacije ženskih rukotvorina i narodnog veza podneblja iz kojeg dolazi, Srbije i Balkana, i njegovom re-integrisanju u savremeni slikarski i objektalni jezik. Ova francuska i srpska vizuelna umetnica i pedagog koji živi u Parizu, svoje radove realizuje u domenu umetnosti savremenog veza, instalacije, multimedija, slikarstva i crteža. Izlagala je na brojnim domaćim i inostranim izložbama. Poslednjih petnaest godina radila je na razvoju nekoliko projekata sa galerijama u Francuskoj, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji, sa muzejima i francuskim centrima za savremenu umetnost. Diplomirala je na dve umetničke akademije: Fakultetu likovnih umetnosti (FLU), Univerziteta u Beogradu i École Nationale Supérieur des Beaux-Arts (DNSAP), Univerziteta u Parizu.

 

Nakon analognih rekonstrukcija rukopisa tradicionalnog porekla i novog pisma o sudbini savremenog čoveka, ispričanih kroz radove Trejsi Emin, Gade Amer ili Vesne Perunović - i Brankica Žilović Šoven nas svojim testamentarnim „končanim zapisima“ uvodi u još jedno polje biografske naracije i red umetnika prestižne internacionalne reputacije. 
 

Ciklusi pod nazivom Pangea, Ljuska planisfere, Prikazanja Totem, Polja crno-bele memorije i Varijacije svetova, objedinjeni pod jedinstvenim nazivom izložbe Materijalna sećanja u Prodajnoj galeriji „Beograd“, predstavljaju zidne instalacije sačinjene od različitih kategorija boda i končanih zapisa velikog formata. Svaka od ovih instalacija je prema gledaocu kreirala jedinstveni površinski zapis u ritmu končanih prepleta, paranja i nivelizacije boda, koji u konačnoj realizaciji asociraju na uveličane snimke neuroloških dijagrama ili na vrstu personalizovane mape sveta. Ekstenzija novostvorenih elastičnih tela u prostoru, mapirala je čitave mreže destabilizujuće prostorne (političke) gravitacije, krhke sinapse istorijskog sećanja i pozitivnih društvenih rituala, kao i naličija njihovih „brutalnih realnosti, iščašenja, nelogičnosti, apsurda i vrhunskih fragilnosti.“ (cit.umet.).

O radu Brankice Žilović Šoven kritika je zabeležila: “Plan ovog dela funkcioniše kao membrana koja razdvaja realnost kroz koju prolazimo, od one koja prolazi kroz nas, da bi jedna lična geografija bila pretpostavljena onoj političkoj, i koja jednovremeno svedoči o fragilnosti njene ekstenzije izvan poznatih aspekata vidljivog“ (Julian Verhaeghe).

(iz predgovora kataloga: Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti)