Besplatni servis ‘MačkaPas.rs’ pomaže da udomite ili pronađete izgubljene ljubimce

Oglasi za izgubljene i napuštene životinje na društvenim mrežama često nestanu u moru novih objava. Hristina i Aleksandar Jarčenko iz tih razloga su napravili 'MačkaPas', besplatan servis koji na jednom mestu povezuje potragu, udomljavanje i ljude spremne da pomognu.

Iza servisa MačkaPas stoji pomenuti bračni par iz Rusije koji od novembra 2022. godine živi u Subotici. Hristina je profesionalna fotografkinja sa više od 15 godina iskustva i u Srbiji radi kao registrovana preduzetnica, dok Aleksandar radi kao web programer.

Njihova znanja već su spojena kroz komercijalni projekat LakoTermin, servis za online zakazivanje namenjen malim biznisima i stručnjacima koji rade sa klijentima. MačkaPas je, međutim, nastao iz drugačijeg motiva, kao način da isto tehničko, dizajnersko i komunikaciono iskustvo iskoriste za jedan društveno-koristan projekat.

Ideja se nije rodila iz jednog konkretnog slučaja, već iz stotina sličnih situacija: objava o izgubljenoj ili napuštenoj životinji u Viber i Facebook grupama koje za nekoliko sati nestanu ispod novih poruka. Umesto još jedne grupe ili profila, pomenuti par je želeo centralizovano mesto na kojem oglas ostaje vidljiv dok životinja ne bude pronađena ili zbrinuta.

U intervjuu sa Hristinom koji sledi u nastavku teksta, govorimo o nastanku i razvoju platforme kao i o planovima koje ona i Aleksandar imaju kada je reč o unapređenju i budućnosti ovog korisnog servisa.

Od nepreglednog feed-a do strukturirane pretrage
Tokom razvoja platforme, razgovori sa volonterima pokazali su im da problem nije samo u vidljivosti oglasa. Veliki deo svakodnevnog rada odlazi na logistiku, tačnije pronalaženje prevoza do veterinara, privremenog smeštaja, osobe koja može da fotografiše životinju ili nekoga ko je spreman da pomogne na svega nekoliko dana.

Kako nam je Hristina otkrila, dodatni problem bila je jezička barijera:

U Srbiji živi veliki broj stranaca koji žele da udome životinju ili da se uključe u pomoć, ali često ne razumeju objave u lokalnim grupama. Zbog toga MačkaPas ima automatski prevod na srpski, engleski i ruski. Shvatili smo da zajednici ne fali empatija ni želja da pomogne, već centralizovano, pregledno mesto gde oglas neće nestati dok god životinja ne bude na sigurnom.

Upravo tu Hristina i Aleksandar vide glavnu razliku u odnosu na Facebook i Instagram. Društvene mreže mogu brzo da prošire informaciju, ali nisu napravljene za sistematičnu pretragu i dugoročno čuvanje oglasa. Na MačkaPas platformi oglasi mogu da se filtriraju prema gradu i vrsti životinje, imaju jasno strukturirane podatke i ne zavise od toga šta će algoritam tog dana prikazati korisniku.

Važan deo tog pristupa je i indeksiranje oglasa na Google-u, pa neko ko pretražuje, na primer, udomljavanje psa u Beogradu može direktno da dođe do relevantnog oglasa. Hristina objašnjava da je još konkretniji alat pretraga po broju mikročipa, zamišljena kao veza između jedinstvenog identifikatora životinje, oglasa o nestanku i kontakta vlasnika:

Kada neko pronađe psa ili mačku i odvede je kod veterinara ili volontera sa čitačem čipova, dovoljno je da taj broj ukuca u pretragu na servisu MačkaPas. Ako se broj poklapa sa oglasom u našoj bazi, pronalazač odmah dobija kontakt vlasnika. To skraćuje potragu sa nekoliko dana na doslovno par sekundi.

Mikro-volontiranje kao sledeći sloj platforme
Ambicija pomenutog servisa nije ograničena samo na povezivanje životinje sa budućim vlasnikom. Hristina i Aleksandar žele da servis vremenom postane infrastruktura za ljude koji mogu da pomognu na različite načine, čak i kada nisu u mogućnosti da udome ili privremeno smeste životinju.

U odeljku “Volonterstvo” korisnici zato mogu da označe da li mogu da obezbede prevoz, fotografisanje, šetnju, privremenu pomoć ili neki drugi vid podrške. “Ideja je da se formira lokalna mreža ljudi koji imaju različite resurse i malo slobodnog vremena, ali zajedničku želju da se uključe”, ističe Hristina i dodaje:

Svesni smo da nema svako uslove da usvoji životinju ili da je uzme na privremeni smeštaj, ali mnogi žele da pomognu na drugi način, neko ima auto i slobodno vreme, neko se bavi fotografijom, a neko može da donira hranu.
Za mali tim koji sve radi sam, takva ambicija istovremeno znači i vrlo praktična ograničenja. Najveći izazovi trenutno su vreme, širenje svesti o platformi i moderacija. Bez plaćenog marketinga, MačkaPas se oslanja na preporuke zajednice, medije i princip “od usta do usta”, dok svaki oglas prolazi ručnu proveru.

Ako korisnik naknadno izmeni oglas, on se automatski vraća na ponovnu moderaciju kako bi se smanjio prostor za zloupotrebe. Bračni par iz Rusije zato namerno izbegava da platformu zatrpa funkcijama samo zato što mogu da ih naprave. Razvoj, kako objašnjava Hristina, pokušavaju da vode korak po korak, osluškujući šta zajednici zaista treba:

Izazov je i odupreti se želji da odmah ubacimo sve funkcije koje nam padnu na pamet, već slušamo zajednicu i razvijamo opcije korak po korak.

Jedna granica, ipak, za njih nije otvorena za pregovore: na servisu nema komercijalne prodaje ni uzgoja životinja. Projekat trenutno finansiraju iz sopstvenih sredstava i nemaju definisan model monetizacije. Hristina nam otkriva više detalja:

Mogućnost donacija ili oglasa u budućnosti ostavljamo otvorenim samo kao način da pokrijemo troškove servera i održavanja ukoliko broj korisnika značajno poraste. Šta god da se desi, platforma će za sve korisnike ostati potpuno besplatna zauvek. Primarni cilj nam je pomoć životinjama, a ne zarada.

Zbog toga se i njihova definicija uspeha ne vezuje za klasične poslovne metrike. Saradnja sa veterinarima, azilima i prihvatilištima bila bi važan korak, ali još veći signal bio bi trenutak u kojem ljudi, kada pronađu ili izgube životinju, prvo pomisle na MačkaPas, a tek onda na desetine različitih grupa i profila.

“Najveća nagrada za nas bi bila da servis MačkaPas postane prva, prirodna asocijacija svima u Srbiji, i građanima i veterinarima i azilima, kada treba zbrinuti, pronaći ili udomiti životinju. Trenutak u kom znamo da je zahvaljujući našem alatu stotine životinja na sigurnom i u toplom domu, za nas je jedina prava mera uspeha”, zaključila je na kraju Hristina.

Autor teksta: Anastasija Uspenski
https://www.netokracija.rs/