Beogradski sindikat je, svakako sa razlogom, jedan od najpopularnijih bendova u Srbiji. Teško da postoji grupa koja na tako jasan način ume da opiše našu realnost i svakodnevicu, kakve god one bile. To je i glavni razlog zbog koga njihove pesme izazivaju toliko polemika, pohvala i pokuda koje stižu sa raznih strana. Izgleda da članovi benda ne haju mnogo za mišljenja dežurnih dušebrižnika i, čvrsto se držeći principa, nastavljaju hod putem koji su sami sebi zacrtali. Bg sindikat u punom sastavu dolazi na Zlatibor gde nastupa treće večeri HillsUp festivala. Iskoristili smo priliku i tim povodom popričali sa Boškom Ćirkovićem Škabom, jednim od najpoznatijih članova ove muzičke družine.
Pun sastav „Sindikata“ ima članova otprilike kao jedan kompletan košarkaški tim sa rezervama. Koliko je teško uklopiti sve različite ideje i ličnosti u jednu funkcionalnu celinu?
- Jako teško, ali i jako zanimljivo i jako delotvorno. Godinama se stiče iskustvo na tom polju ali se i sama situacija komplikuje sa usložnjavanjem porodičnih i poslovnih konfiguracija. Ali što kažu: da je lakše, ne bi valjalo.
90-ih godina prošlog veka u Beogradu se pojavio grafit „Slobo, hvala ti za geto!“. Negde u tom i takvom okruženju je odrasla čitava generacija rep muzičara koji su popularisali ovu vrstu muziku i dali joj autentičan pečat. Da li se rep izvukao iz geta ili je to prosto njegovo prirodno stanište?
- Mi smo rep samo usput uzeli kao mediji, formu izražavanja. Suština našeg delovanja i jeste da se samo izvučemo iz geta ilti obora ali, pre svega, da to poručimo mladim ljudima. Geto može biti fizički, očigledniji, i mentalni, opasniji. Nema potreba za getom, za ograničavanjem, u 2016. godini.
Još od famozne „Govedine“ ste trn u oku jednom većem delu establišmenta. Pesma „Sistem te laže“ nedavno je izazvala pravu buru i dosta polemike u javnosti. Svrstavaju vas tamo i ovamo, a Vi sve vreme insistirate na tome da, svojim pesmama, samo pozivate ljude da misle svojom glavom, van zacrtanih i nametnutnih šablona. Izgleda li Vama da je to, ustvari, postala najopasnija poruka koju ste mogli da pošaljete?
- Pa to i jeste najopasnija poruka jer ti tabori u koje svrstavaju nas ili bilo koga drugog, bio on „javna“ ili normalna ličnost, su zapravo virtuelni tabori. Upravo smo to vrlo jasno rekli u pesmi koju si pomenuo. I upravo to bi ljudi koji zaista upravljaju tim virtuelnim taborima voleli da se što manje pominje, da se o tome što manje razmišlja i, naravno, da se protiv toga što manje dela.
Ovde već nekoliko godina postoji fama da su mladi letargični, da olako pristaju na sve ono što im se servira. Kako to izgleda na vašim koncertima, da li je duh mladalačke pobune ugašen?
- Nisu samo naši koncerti merilo da li su mladi probuđeni, štaviše to ni jedan koncert ne može baš najbolje da pokaže jer vrlo je verovatna situacija da neko obuče našu majicu, iskače se na koncertu i da sebi opravdanje da se „pobunio“. Na sreću, ima mnogo mladih ljudi koji demantuju tu priču o letargiji, misle svojom glavom i uzimaju stvar u svoje ruke... A takvih je mnogo u našim majicam i na našim koncertima, jer slični prepoznaju slične. To je čast i odgovornost.
Jedan od zanimljivijih projekata benda su koncerti koje ste imali po zatvorima i kazneno popravnim domovima. Kako je to uopšte izgledalo i kakve su bile reakcije tih, često zaboravljenih ljudi? Ima li među njima vaših „diskretnih heroja“?
- o je bila posebna priča, posebna atmosfera. Dosta dirljiva iskustva. Poruka je da svako može da pogreši u životu, preuzme odgovornost, pokaje se i pokuša da ispravi svoju grešku. Sa raznim smo se sudbinama sretali u kazneno popravnim institucijama. Svakako ćemo nastavljati da se odazivamo na takve akcije.
Srbija, u vašim pesmama, često izgleda kao prilično mračno mesto. Opet, bez obzira na tu surovu sliku naše današnjice, jasno je da svoju zemlju iskreno i duboko volite. Gde se krije i kako izgleda ta bolja Srbija koju nam mediji uporno skrivaju?
- Ako tako generalizujete onda niste dobro slušali naše pesme. Postoje, naravno, pesme u kojima je Srbija prilično surovo realno, čak hiper realno, opisana tj. iskritikovana. Ali postoji i, bar isti broj ako ne i veći, onih u kojima smo opisali neku bolju, idealnu Srbiju. Ona postoji u svima nama. To je Srbija iz „Ja u životu imam sve“, „Za sve moje ljude“, „Od sranja se ne beži“... Treba samo da naučimo da je svakodnevno prepoznajemo i da je više cenimo. To nije Srbija ni u „najkama“, ni u bajkama, to je Srbija zahvalna očevima i majkama. To je Srbija od vajkada. Mi nećemo biti ti koji će je uskratiti generacijama koje dolaze.
Za kraj, uprkos svemu, da li je „Sindikat“ danas jači nego ikad?
- Svaki dan, pa i danas.
Bojan Savić za portal Zlatibor - Čudna i čarobna moć