Takozvana "bakterija sreće" ili stručno mikobakterijum vake, rođaka je izazivača bolesti tuberkuloze i lepre, ali za razliku od njih, ova kod ljudi izaziva samo - sreću!
Živi u zemlji, a u ljudski organizam dospeva tako što je ljudi udišu, gutaju ili im ona ulazi kroz mikroranice na rukama dok sade cveće, rade u baštama ili u svojim vrtovima.
Lekari od 2007. godine, kada je urađena prva studija na miševima, u kojoj je dokazano da ta bakterija ima uticaj na nervne ćelije izaizvajući lučenje serotonina ili "hormona sreće", a posle nje i druge studije, ponovo apeluju na ljude da se vrate prirodi i zemlji jer su i oni deo nje, da bace antibakterijske sapune i maramice.
Čak se na hiljade ljudi svakog 10. jula okupi u Vestlendu, u američkoj državi Mičigen, kako bi obeležili "Dan valjanja u blatu".
I, stvarno se valjaju i uživaju.
Prim. dr Tatjana Radosavljević, pneumofiziolog, kaže za "Blic" da mycobacterium vacae ili mikorobakterijum vake pripada istoj bakterijskoj grupi kojoj pripadaju izazivači tuberkuloze i lepre.
O bakteriji sreće trenutno se najviše priča u naučnom svetu
Ona potvrđuje da su naučnici dosad uspeli da dokažu da ona utiče na neurone ili nervne ćelije i podstiče stvaranje serotonina, zbog čega se sada radi istraživanje u vezi sa tretiranjem Alchajmerove bolesti.
Sa druge strane, kako ona navodi, ta bakterija, koja nije štetna, i koju još zovu "bakterija sreće" predemt je brojnih, vrlo ozbiljnih, istraživanja s početka 21. veka - ispituje se njen uticaj na mnoge teške bolesti.
- Postojala su velika očekivanja početkom 21. veka, 2012. i 2003. godine da će ona moći da zameni "be-se-že" vakcinu, koja se daje za sprečavanje pojave tuberkuloze, a posebno ljudima koji boluju od tipa tuberkuloze koji je otporan na sve lekove. To se, međutim, nije pokazalo kao dobro rešenje, ali se mikobakterijum vake u zemljama Afrike koristi kao dodatna terpija za lečenje te bolesti - navodi prim. dr Radosavljević.
Prema njenim rečima, osim uticaja tog mikroorganizma, na stvaranje serotonina ili "hormona sreće", naučnici smatraju da bi mogle da se prave vakcine koje bi sadržale mikobakterijum vake za sprečavanje težih obolika astme.
- Sve je to sada u začetku. Tek su počele kliničke studije u vezi sa tim. Osim toga, ta bakterija blagotvorno deluje na stanja ljudi obolelih od raka pluća, psorijaze i određenih oblika dermatitisa i ekscema. "Bakterija sreće" može da se posmatra baš kao "dobre" bakterije koje imamo u crevima - naglašava ona.
Prim. dr Radosavljević kaže da ljudi, a pogotovu deca, nikako ne bi trebalo da žive pod staklenim zvonom, odnosno neophodan je dodir sa zemljom i prirodom.
- Šta je starijim generacijama falilo što su ponekad jeli zemlju? Neka ljudi razmisle o tome, dok lekari već uveliko rade na istraživanjima o svim uticajima te bakterije, a čije je prirodno stanište zemlja, na naš organizam. Dosad je već utvrđeno da ona podstiče imunitet, odnosno utiče na lučenje takozvanih T ćelija i telesnih tečnosti, a čija je uloga odbrana od virusa, nekih vrsta alergija i raka - navela je ona.
Prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog, potvrdio je za "Blic" da zna za informacije o mikobakteriji vake, ali i za studiju na miševima iz 2007. godine, koju su izveli britanski naučnici.
- Bilo je i pokušaja da se vakcina, koja sadrži tu bakteriju, primenjuje na ljudima za određena stanja, ali to tada nije dalo očekivane rezultate. Ali, studije na miševima pokazale su da, kada na te životinje deluje jakim stresoma, pa im se onda ubrizga vakcina koja sadrži tu bakteriju, tada su one manje u stresu. Ima ponekih dokaza za to i na ljudima, ali sve to još novo, dovoljno neistraženo da bi se moglo reći da ta bakterija može da se koristi, na primer, u tretiranju depresije ili sličnih stanja. Sigurno je da mikobakterijum vake nije štetan, dok jeste život u sterilnim uslovima. Tada je imuni sistem čoveka "uspavan" i onda se okreće ka svojim ćelijama izazivajući tako autoimune bolesti - navodi taj stručnjak i dodaje da bi trebalo sačekati završetak svih istraživanja, kada je bakterijum vake u pitanju.
Prema dosad objavljenim podacima, engleski istraživači uradili su studiju na miševima pre 12 godina izlažući ih toj bakteriji.
Kako su saopštili, životinje su se ponašale slično kao kad su im davali lekove za sprečavanje depresije.
- Možda bi trebalo više da provodimo vremena u prljavštini - komentarisao je tada rezultate studije engleski profesor Kris Louri (Chris Lowry).
On je tada naveo, kako je objavljeno, da bakterija aktivira neurone u mozgu koji su povezani sa stvaranjem osjećaja radosti.
Tako je i počela priča u vezi sa "bakterijom sreće".