Izvodi iz knjige "Na mirisnome Zlatiboru" Sreta A. Popovića Beograd,1908.

ZLATIBORCI

..." Zlatiborci su ljudi dobro izrasli, krepki i snažni, odlikuju se neobičnom gipkošću duha, što se već svuda pročulo. Uzevši uopšte, među užičkim gorštacima retkost je naći blesasta i tupa čoveka. Skoro svaki je pun bistrine i prirodne dosetljivosti. U govoru je razborit i otresit, u mišljenju i suđenju trezven i bistar, sa praktičnim pogledom na sve. Misli svoje iskazuje jasno, u lepom, zbijenom obliku. Rođen je besednik i milina je slušati njegov tečan i pravilan govor, čistim južnim narečjem, koji odjekuje kao pesma. Prema nepoznatom je nepoverljiv. U šalu rado pristaje i rado zbori poslovički. Pored te razboritosti svoje, odlikuje se još i dobrim srcem. Načelo narodnosti i ljubav prema domovini neobično su čvrsto usađeni u njegovom srcu i nista na svetu ne može utuliti te varnice njegove ljubavi prema svome krševitome zavičaju, koga on miluje nadasve..."

ZLATIBORKE

..." Zlatiborka, kao i Uzičanka uopšte, odlikuje se krepkom građom i dosta dobrim izgledom. I ona se odlikuje velikom razboritošću i zdravim shvatanjem. Ona je stub kuće i duša svakom poslu. Ne samo sto vrši i sređuje sve mnogobrojne kućne poslove, u koje naročito dolazi: nadgledanje i muža stoke, kupljenje mrsa, kuvanje i nošenje ručka radnicima, već, u slobodnome vremenu radi još, uporedo s ljudima i sve težačke poslove, osim oranja i kosidbe.
Od lana i konoplje ona tka lepo platno.Od vune plete čarape i rukavice, izrađuje ponjave, ćilime, gubere, prezine, razno sukno i ostala tkiva. Boju, koju vesto ume da podesi, spravlja sama od raznog bilja...Vreteno i preslicu skoro nigda iz ruku ne ispušta. U pletenju i tkivu stvara divno smišljene kompozicije ...koje se mogu takmičiti sa sličnim radovima ne samo u zemlji, već i sa onima, što dolaze sa strane..."