Kuća u Muzeju "Staro selo" Sirogojno 2
Funkcionalnost zlatiborske brvnare, koju moramo posmatrati u istorijskoj perspektivi, i njena raspodela prostora koja je u biti jednostavna, ali zahteva dinamiku kretanja, ostala je uzor sve do današnjih dana. Ona u svom enterijeru objedinjuje porodicu oko otvorenog ložišta, ne razdvaja članove familije nepotrebnim, suvišnim ili dekorativnim pregradama. U njoj se sve odvija uz komunikaciju, međusobno raumevanje; poslovi, koji ne moraju po svojoj prirodi biti srodni, obavljaju se istovremeno. Iako u suštini kombinuje jednostavne strukture primitivnog, ali funkcionalnog pokućstva, ona odgovara složenim svakodnevnim potrebama ukućana. Sve, izuzev ognjišta i dolapa, može biti pomereno ili premešteno, već kako trenutak ili posao nalaže. Za razliku od kuće, prema sobi se gaju poseban pijetet, jer se, sem izvesnih izuzetaka u njoj ne spava, ne jede, niti boravi; ona je „reprezentativni“ prostor čija funkcija najbolje dolazi do izražaja prilikom dočeka gostiju za slavu sveca ili kakvu drugu porodičnu svečanost .
Spoljašnjost je harmonizovana kroz izbalansirane mere dužine, širine i visine kao i stepene krovnih kosina, koje se blago menjaju pri konstruktivnom susretu sa fasadama. Međutim iako likovno savršena, estetika zlatiborske brvnare nikada nije sama sebi cilj, već je odraz dubokog razmevanja arhitekture po meri čoveka i njegovih svakodnevnih potreba.
Autori: dr Nikola Krstović i Radionica KRUG