Kuća Bojovića, selo Visoka

Tradicionalna brvnara pokrivena krovom od kamena iz obližnjeg sela Maće uporno opstaje kao stambeni prostor. Neznatno modifikovana u odnosu na originalni izgled, karakteristična je po jednom od najlepših krovnih pokrivača ikada korišćenih u narodnom graditeljstvu Evrope.

Kuća Bojovića suštinski je bila deo čobanskog stana i prilikom podele nasledstva među  sinovima pripala je Milanu i Vidojki. Ne znaju Bojovići koliko je tačno kuća stara, ali se po sećanju i po tipu da pozicionirati na početak prethodnog veka.  

Likovno predstavlja sajajnu sinkopičnu kombinaciju kamen – drvo, brvno – kamen, škriljac. Već po ustaljenim rešenjima postavljena je na strmijem terenu, ima dvoja vrata, na istoku, velika i na zapadu, mala, koja su na kući zatvorena, ali je tik do njih otvoren prozor. U belo obojeni prozorski otvori nisu deo ustaljenih tradicionalnih rešenja, ali u estetskom smislu daju zanimljiv ritam fasadnim površinama.  

Krovni pokrivač  od ploča od škriljaca je osobenost kuća koje se nalaze u blizini majdana, ali i kuća koje konstruktivno mogu da podnesu  težinu materijala. U geografskom smislu, uglavnom su odlika planinskih kuća u široj okolini Ivanjice i Arilja i na delu Zlatibora.  Krov se uobičajeno naziva maća, po zaseoku Maće sela Katića na planini Mučanj i zahteva čvrstu konstrukciju i jaku podlogu od baskija koje su ravno otesane i prikovane na veoma malim razmacima. Ova vrsta krova trajna je i gotovo neuništiva. 

Velika graditeljska tradicija preduslov je gradnje dugotrajnih kuća u kojima ljudi i danas žive. Bojovići, Milan i Vidojka, nisu ni pomišljali da promene životni prostor koji su dobili kao nasledstvo koje se prenosi, evo već, tri generacije.

Projekat: Najlepše kuće Zlatibora od XIX veka do danas (2008.)
Autori: dr Nikola Krstović i Radionica KRUG