Čardak Smiljanića
Od 1903. godine ovaj čardak postao je sastavni deo brojnog domaćinstva prote Milana, ugledne i značajne ličnosti u istoriji kraja. Nosi odlike reprezentativnog narodnog neimarstva, ali je i svedok jednog tipa objekta čiji značaj, u smislu istorijata socijalnih odnosa, postepeno biva zaboravljen. Na gradnji čardaka bili su angažovani lokalni majstori Šmakići, iz Drežnika.
Funkcija mu je bila dvojaka: prizemni deo se koristio kao ostava za pšenicu, pasulj i rakiju. Spratni prostor, do koga se dolazilo prelomljenim stepeništem vizuelno integrisanim u volumen frontalne fasade, sastojao se od dve gostinjske sobe. Ceo čardak bio je obojen tako da simulira izgled gradnje od cigle, što ja kadkad primetno na kućama ovog perioda, ali i na kasnijim objektima, naročito između svetskih ratova.
Prilikom gradnje čardaka, izvedena je u podumskom prostoru, pod zemljom, skrivnica dimenzija dva sa dva metra. U toku svetskih ratova u skriivnici je bila smeštena radio stanica i krila se hrana.
Adaptacijom čardaka 1982. godine skrivnica je zatrpana, jer, po rečimaDobrile Smiljanić, postalo je "očito da ratova više biti neće". Od ove godine (2008.) čardak je u svojoj celosti počeo odgovarati potrebama savremenog života. Ostava je pretvorena u veliki jedinstveni prostor dnevne sobe, trpezarije i kuhinje čiji izgled asocira na stilsko uređenje krakteristično za gradsku kućiu s kraja XIX veka. Ipak, prostor je posve funkcionalan, a njegov sklad je naročito došao do izražaja, kada je po projektu arhitekte Ranka Findrika, izdvojen prostor za radnu sobu iz koje se pruža pogled na prelepu okolnu panoramu i susedna domaćinstva u dolini. Kamin dominira trpezarijom, a "muzejska postavka" u dnevnom boravku samo je vizuelno naglašena podizanjem prostora za jedan stepenik.
Spratni prostor bio je podeljen pregradnim zidom od ćerpiča na dve sobe, ali je prilikom modifikacije dodat i mokri čvor, ponajviše iz razloga fizičke odeljenosti etaža spoljnim stepeništem. Ceo prostor oplemenjuje stari rezbareni nameštaj - kreveti, stolice, ormari i ukrasni detalji.
Istina da je u pogledu arhitekture i značaja u okvirima narodnog neimarstva čardak trebalo smestiti u najraniji period ovog pregleda. Međutim, činjenica da je on osposobljen za celovit i moderan način života 1982. godine pozicionira ga paralelno sa tada aktuelnim svetskim tendencijama - briga o tradicionalnom izrazu i nasleđu i pokušajima njihovog interpretiranja kroz savremene potrebe. Stoga ovaj čardak graditeljski pripada posve drugom, starijem vremenu, ali želja vlasnika da ga sačuva i pretvore u svoj dom, odgovara duhu od 70-ih godina XX veka naovamo.
Autori: dr Nikola Krstović i Radionica KRUG