Tajne Dubrave u nedrima Zlatibora

Uporedi smeštaj

Kad je ovaj manastir nastao i ko mu je ktitor, tajna je i za istraživače. U srednjovekovno doba svakako, s tim što je tri puna veka čamio ovde porušen i zaboravljen

Zlatibor – Visoka brda šumom opasana nadvila se nad neveliki manastir Dubravu u dubinama Zlatibora. Sklonjen od pogleda i dobrih puteva, zabačen iza napuštenih čobanskih koliba duž makadama koji vodi od sela Stubla, tridesetak kilometara udaljen od urbanog dela planine – blistavih hotela, bazena, kazina, luksuza – vekovima sluša samo ptice i huk reke Uvac. Samuje među stoletnim drvećem ovaj obnovljeni srednjovekovni hram, pa svojim tajnama i dan-danas privlači znatiželjne.

Kad je nastao i ko mu je ktitor, tajna je za istraživače. U srednjovekovno doba svakako, s tim što je tri puna veka čamio ovde porušen i zaboravljen. Ipak, početkom ovog milenijuma otpočela je i završena obnova Dubrave. Vraćen je u život nekad srušeni jednobrodni hram Svetog Pantelejmona, nevelika građevina, a zatim na ovom mestu napravljena i nova crkva posvećena Svetom Vasiliju Ostroškom. Pojedini meštani Dobroselice, sela u čijem je ataru manastir, nesebično su dali svoja imanja za tu namenu. U saradnji s vojskom kroz bespuće je tada prokopano devet kilometara puta podno Tornika, dovedena voda...

Zasluge za obnovu ovde se najviše pripisuju hilandarskom monahu Danilu, koji, došavši ovde iz Studenice, nije žalio ličnog truda i odricanja da ceo zaboravljeni kraj oživi i što više dobrih ljudi uključi u obnavljanje svetinje. On sada, već godinama, u obnovljenom hramu, kao i u obližnjem manastiru Uvac čiji je Dubrava metoh, obavlja svetu liturgiju. Velom tajnovitosti je obavijena priča, nekad u narodu ovog kraja kazivana, da je Danilo, pre obnove, jednom usnio san o postojanju zlata u ostacima manastira Dubrava. Kažu da ga je nešto vuklo da u toj nedođiji neumorno, kozjim stazama, traga za manastirskim ruševinama.

Otkopavanja zarušenog radili su prvih godina ovog milenijuma stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, koji su ovde zaista pronašli – manastirsko zlato. Naime, ekipa arheologa otkrila je ostavu novca sa 260 mletačkih zlatnika iz 17. veka. Ko ih je tu sakrio, kada, da li takvih zlatnika ima još, odmah su se u narodu rodile nedoumice. Pretpostavka istraživača je da su to blago ovde ostavili kaluđeri, najverovatnije 1697. godine, bežeći ispred turske odmazde. Izuzetno dobro očuvani zlatnici nađeni su 80 centimetara pod zemljom i šutom u oltaru manastirskih ruševina.

– Istraživanja Dubrave počela su pošto smo mi iz Narodnog muzeja u Užicu prethodno obavili obnovu obližnjeg manastira Uvac. Ti zlatnici koje su stručnjaci kraljevačkog zavoda pronašli sada se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu. Monah Danilo jeste zaslužan za obnovu manastira, ali priču o njegovom snu ja ne bih s pronađenim zlatom povezivala – kaže nam Bosa Rosić, najpoznatiji etnolog zlatiborskog kraja koja decenijama istražuje ovdašnje ostatke materijalne kulture.

Dubrava sada živi svoj novi život, pa sklonjena u nedra planine, gde su nekad stolovali zlatni borovi, privlači vernike, planinare, lovce i ljubitelje očuvanih prirodnih lepota.

Autor: Branko Pejović

Vesti i događaji: 

Kategorija: 

Mesto: