Pola veka bajke iz Sirogojna - zlatiborski džemperi

Uporedi smeštaj


Jedinstveni džemperi zlatiborskih pletilja i danas se prodaju u Tokiju, Parizu i drugim metropolama. – Domaća radinost šansa za nova radna mesta

Sirogojno Počelo je pre tačno pola veka u malenom Sirogojnu, tada zabačenom planinskom selu bez struje i vode do koga je vodio makadam. Kao u bajci, trebalo je u toj nedođiji uposliti seoske žene i napraviti proizvod koji će osvojiti svet. Nije se radilo bez osnova: odvajkada su Zlatiborke umešne u izradi rukotvorina, a ne oskudevamo ni modnim idejama, pa je vredelo pokušati.

Zahvaljujući zamislima kreatorke Dobrile Smiljanić, koja se ovde i doselila, taj neverovatni san je uspešno ostvaren. Za ručno rađene originalne džempere iz Sirogojna vremenom su saznali u svim svetskim metropolama. Modeli sa Zlatibora izlagani su uz one pod firmom Armanija, Pjera Kardena i Sen-Lorana. Danas, posle toliko vremena i svega što nas je snašlo, proizvod zlatiborskih pletilja i dalje živi, ima ga u buticima Tokija, Pariza, Moskve, Frankfurta, svuda u svetu.

Sve ovo rečeno je juče u tom sada razvijenom zlatiborskom selu, gde je kompanija „Sirogojno”, koja od 1998. godine održava tradiciju proizvodnje džempera, obeležila 50 godina od početaka ove domaće radinosti. Vlasnik firme Rade Ljubojević, i sam od ranih dana uključen u celokupan posao, odao je najpre priznanje Dobrili Smiljanić što je ugradila toliko energije i vizionarstva u ovaj poduhvat, koji je tih šezdesetih godina prošlog veka uistinu izgledao kao bajka.

– U zlatnim vremenima „sirogojno” džempera oko 3.500 pletilja iz zlatiborskih sela plelo je za izvoz, rađeno je i do 80.000 džempera godišnje, a izvozni prihod dostizao i 10 miliona maraka. Ostali smo verni islandskoj vuni od koje se pletu ovi džemperi, a poznate manekenke s puno ljubavi su nosile naše proizvode – kazao je Ljubojević.

Danas, dodao je on, firma okuplja oko 700 pletilja koje rade 10.000 džempera godišnje i sve se to proda u inostranstvu, s tim što ih kreiraju mladi dizajneri.

Ipak, Ljubojević upozorava na neodgovorajući odnos države prema domaćoj radinosti koju opterećuje visokim porezima i doprinosima, što nije bio slučaj u nekadašnjoj SFRJ koja je podsticala ovu proizvodnju. – Ovakva proizvodnja je način na koji se mogu obezbediti na hiljade radnih mesta bez fabričkih hala i ima dobar socijalni aspekt. A odnos države je važna stvar za budućnost i opstanak ovog izvoznog posla u Sirogojnu.

----------------------------------------------

„Sirogojno” džemperi prvi put u Beogradu

Povodom jubileja, u Beogradu se otvara prodajni centar „sirogojno” džempera, u kome će se istovremeno prodavati i drugi poznati proizvodi zlatiborskog kraja. Nakon pedeset godina, prvi put se u jednom gradu u Srbiji otvara prodavnica ovih rukom rađenih džempera. Otvaranje prodajnog centra je 1. oktobra u Ivan Begovoj 3, a u njemu su prve sedmice planirane promocije tradicionalnih proizvoda uz poklone posetiocima, kao i izložba fotografija o istorijatu „sirogojno” džempera.

Autor: Branko Pejović  . Fotografija: Slobodan Jovičić .