Kuća Pecovića
Quantum of solace
Kuće "savremenog" doba
1980. godina

Moderna u svojoj celoj pojavi. Jasno nam je da se radi o kući, ali ni sa jedne strane sveta je ne možemo tako doživeti. Karakterišu je prave linije, uglovi, kosine i geometrija, ali savršeno uklopljeni, harmonični međusobno, ali i sa okruženjem.
Postoje arhitektonska i graditeljska rešenja koja, na prvi pogled, nisu povezana sa građevinskim duhovnim i mentalnim principima neke geografske oblasti. Svi smo često svedoci lokalnih tvrdnji – „nikad trem na sever, krov nisko, stepenište napolje, temelj u zemlju punu vode...“ I u velikoj većini slučajeva to je istina. Ipak, na sreću, postoje i oni koji bi po svom, i opet istina, tek retko koji zaista i uspe da pokaže da može i drugačije. 

Takav je slučaj i sa graditeljima ove kuće. Ona po svojoj spoljašnjosti odudara od gotovo svih graditeljskih pravila koja, nezvanično, postoje na Zlatiboru, izlazi na dva puta, čak je i vlasnik bio „lud“ što je uopšte izabrao ovaj močvarni plac. Ali rezultat, bez obzira na loš start nikako nije negativan. 

Kuća je rezultat maštovite igre i u spoljnim obradama fasade i krovnih površina i u unutrašnjim raspodelama i dizajnu prostora. Spoljašnjost je namerno preterana eklektička igra sa svim što može biti, u to vreme , 1980. međusobno spojeno. I pokazalo se da je spoj dobar. Krovni pokrivač, urađen u imitaciji kamenih ploča, deli vizuelno kuću na tri celine (u prizemlju – dnevni boravak, trpezariju i kuhunju, i ulazni hodnik, a na spratu na veliku spavaću sobu, malu i radnu). Ali, to je varljivi efekat jer unutrašnja podela prostora odgovara krovnoj samo na nivou sprata. U prizemlju je ona u skladu sa tradicijom otvorenih i vazdušastih prostora, bez pregradnih zidova, sa kolorističkim efektima koje kreira protok svetlosti kroz stakleni zid velikog dnevnog boravka. A upravo je dnevna soba srce čitave organizacije unutrašnje raspodele prostora. Njom dominira  „modernistički“ rešen kamin, u skladu sa, sada pomalo romantičnom, modom 70-ih godina. Ceo zid ka velikoj terasi otvoren je staklima ka okruženju, čime se granica stambenog i prirodnog pretvara u beznačajnu i samo funkcionalno neophodnu. 

Istorijski gledano, ova kuća sa nekoliko mana (kao i svaka druga kuća), ali veoma aktuelna za vreme u kojem je nastala, mogla je predstavljati novu smernicu za razvoj stambene kuće ili kuće za odmor na Zlatiboru, ne toliko svojim arhitektonskim rešenjem, već pre načinima na koji se može igrati sa arhitektonskim elementima. Umesto toga u godinama koje su došle, model su postala sladunjava i neinventivna  rešenja preterano okrenuta ka parafrazama prošlosti.

Skica kuće u perspektivi, crtež arhitekte Marije Bešlin.  Ovo jeste period velikih projektanstskih i arhitektonskih rešenja u bivšoj SFRJ.  U evropskim arhitektonskim okvirima Jugoslavija počiinje da hvata kakav takav priključak sa aktuelnim tokovima. (De) konstruktivizam, japanski stil i skandinavska rešenja polako se počinju, najpre stidljivo, a potom sve intenzivnije pojavljivati na našoj arhitektosnskoj sceni i to isprva na malim objektima i privatnim kućama,  a potom i na većim i društveno značajnijim objektima.

Projekat: Najlepše kuće Zlatibora od XIX veka do danas (2008.)
Autori: dr Nikola Krstović i Radionica KRUG

Opština Čajetina, Zlatibor