Čardak Smiljanića
Novi poleti
Nakon drugog svetskog rata
1903. i 1982. godina

Perfektna adaptacija čardaka iz 1903. u veoma intiman i moderan stambeni prostor dogodila se 1982. godine delom rukovođena od strane poznatog arhitekte Ranka Findrika. Vlasnik je nadaleko čuvena modna kreatorka ručno pletenih džempera iz Sirogojna, Dobrila Smiljanić. Ceo prostor, verandu, terasu na spratu, ali i nameštaj oplemenjuju ručno rezbareni drveni elementi.
Od 1903. godine ovaj čardak postao je sastavni deo brojnog domaćinstva prote Milana, ugledne i značajne ličnosti u istoriji kraja. Nosi odlike reprezentativnog narodnog neimarstva, ali je i svedok jednog tipa objekta čiji značaj, u smislu istorijata socijalnih odnosa, postepeno biva zaboravljen. Na gradnji čardaka bili su angažovani lokalni majstori Šmakići, iz Drežnika.

Funkcija mu je bila dvojaka: prizemni deo se koristio kao ostava za pšenicu, pasulj i rakiju. Spratni prostor, do koga se dolazilo prelomljenim stepeništem vizuelno integrisanim u volumen frontalne fasade, sastojao se od dve gostinjske sobe. Ceo čardak bio je obojen tako da simulira izgled gradnje od cigle, što ja kadkad primetno na kućama ovog perioda, ali i na kasnijim objektima, naročito između svetskih ratova.

Prilikom gradnje čardaka, izvedena je u podumskom prostoru, pod zemljom, skrivnica dimenzija dva sa dva metra. U toku svetskih ratova u skriivnici je bila smeštena radio stanica i krila se hrana.

Adaptacijom čardaka 1982. godine skrivnica je zatrpana, jer, po rečimaDobrile Smiljanić, postalo je "očito da ratova više biti neće". Od ove godine (2008.) čardak je u svojoj celosti počeo odgovarati potrebama savremenog života. Ostava je pretvorena u veliki jedinstveni prostor dnevne sobe, trpezarije i kuhinje čiji izgled asocira na stilsko uređenje krakteristično za gradsku kućiu s kraja XIX veka. Ipak, prostor je posve funkcionalan, a njegov sklad je naročito došao do izražaja, kada je po projektu arhitekte Ranka Findrika, izdvojen prostor za radnu sobu iz koje se pruža pogled na prelepu okolnu panoramu i susedna domaćinstva u dolini. Kamin dominira trpezarijom, a "muzejska postavka" u dnevnom boravku samo je vizuelno naglašena podizanjem prostora za jedan stepenik.

Spratni prostor bio je podeljen pregradnim zidom od ćerpiča na dve sobe, ali je prilikom modifikacije dodat i mokri čvor, ponajviše iz razloga fizičke odeljenosti etaža spoljnim stepeništem. Ceo prostor oplemenjuje stari rezbareni nameštaj - kreveti, stolice, ormari i ukrasni detalji.

Istina da je u pogledu arhitekture i značaja u okvirima narodnog neimarstva čardak trebalo smestiti u najraniji period ovog pregleda. Međutim, činjenica da je on osposobljen za celovit i moderan način života 1982. godine pozicionira ga paralelno sa tada aktuelnim svetskim tendencijama - briga o tradicionalnom izrazu i nasleđu i pokušajima njihovog interpretiranja kroz savremene potrebe. Stoga ovaj čardak graditeljski pripada posve drugom, starijem vremenu, ali želja vlasnika da ga sačuva i pretvore u svoj dom, odgovara duhu od 70-ih godina XX veka naovamo.

Projekat: Najlepše kuće Zlatibora od XIX veka do danas (2008.)
Autori: dr Nikola Krstović i Radionica KRUG

Opština Užice, Ravni