Vila Aleksandra Pavlovića - Titova vila
Trenutak sna na javi
Kuće između svetskih ratova
1937. godina

Najkontroverznija vila Zlatibora, verovatno i šireg područja. Uobičajeno poznata pod imenom „Titova vila“, zaštićena i kao spomenik kulture ujedno je i najlepša kuća planine.  Projekat je izveo jedan od najuticajnijih arhitekti između dva svetska rata Milutin Borisavljević, potonji profesor na Francuskoj Sorboni. Bila je u vlasništvu RTS-a i, na žalost, zatvorena je za javnost, ali njen fascinantni spoljni izgled dominira najlepšim delom Zlatibora – Palisadom.
Vila advokata Aleksandra Pavlovića, Beograđanina rodom iz Gornjeg Milanovca, definitivno je zdanje koje nikako da nađe svog pravog vlasnika. Prvi, nezvanični naziv, još i pre nego što je okončan rad na gradnji bio je „Malgre Andrée“. Nesrećna Francuskinja, gospođa Andre, supruga gospodina Pavlovića, kao da je predosećala sva burna tek nadolazeća vremena, nikako nije želela nikakvu vilu na udaljenom i „divljem“ Zlatiboru. Međutim gospodin Pavlović bio je uporan i, očito, prožet inatom. Vila „Uprkos Andre“ bila je gotova za veoma kratko vreme. 
Ispostavilo se da je gospođa Andre, itekako bila u pravu. Vila je nakon Drugog svetskog rata, u promenjenom društveno-političkom sistemu eksproprisana, i od tada neprekidno menja vlasnike: proglašena je za Titovu vilu, iako drug Broz u njoj, po svoj prilici nikada nije boravio, ne računajući jedan kratki ručak u dvorištu vile 1974.godine. Legenda o njegovom boravku za vreme rata i presvlačenja u ubrašnjavljenu ženu, najverovatnije je izmišljena. 

Kao Vila Predsedništva Vlade SFRJ, vila je zaštićena kao kulturno dobro, a onda je postala vlasništvo RTS zajedno sa vilom Nikole Đurića i novoizgrađenim odmaralištem, obe u neposrednoj blizini.

Bio bi to kratak istorijat ove nadasve zanimljive i intrigantne građevine. To što je zovemo različitim imenima ne umanjuje činjenicu da ona krasi Palisad i ceo Zlatibor svojim harmonično povezanim masama i stilom koji podseća na alpsku kuću sa nešto blaže nakrivljenim krovnim kosinama. Dekorativne lažne grede koje se u vertikalama spuštaju ispod ne mnogo prepuštenih streha zapravo su najveća asocijacija na Alpe, posebno Austriju i Švajcarsku. Isti utisak odaje i mnoštvo dimnjaka raspoređenih po krovnim kosinama, kao i veliki trem nad podrumom na koji se izlazi iz trpezarije i salona. Prilaz ulazu je gotovo fascinanatan. Dugačka i široka aleja, osposobljena za prilaz kolima, ali ujedno i jedan od otvorenih prostora za bankete naglašava istovremenu monumentalnost i čovekomernost građevine.

Unutrašnjost bi, ukoliko je analiziramo po fotografijama Ilije Lazića iz 1959. godine, bila veoma luksuzna. Ali bez obzira na skupocen ručno pravljen i rezbaren nameštaj, umetnička dela, minucioznu zanatsku i umetničku dekoraciju drvenih elemenata (stepenište, dovratnici i nadvratnici vrata i prozora...) s jedne strane, unutrašnji raspored i njegova funkcionalnost, s druge strane, ne mogu nas ostaviti ravnodušnima. Sve kroz kuću teče jednostavno, od hodnika, ka salonu i trpezariji, kuhinji i pomoćnim postorijama na severu. Na spratu su raspoređene tri sobe (kupatilo je dobijeno renoviranjem nakon Drugog rata) u koje se ulazi iz jednog ovećeg predsobnog prostora koji ujedno služi i kao prostor za kratkotrajni predah.

Projekat: Najlepše kuće Zlatibora od XIX veka do danas (2008.)
Autori: dr Nikola Krstović i Radionica KRUG

Opština Čajetina, Zlatibor