Hotel Tornik Zlatibor - otvaranje hotela do kraja 2015.

Uporedi smeštaj

Mirljub Aleksić,vlasnik "Alco grupe"-Do kraja 2015. godine otvaramo hotel Tornik na Zlatiboru vredan oko 50 miliona eura

Miroljubu Aleksiću, vlasniku "Alco grupe", u okviru koje posluje prvi srpski hotelski lanac, pošlo je za rukom da od varoši kao što je Aranđelovac, stvori jednu od najposećenijih destinacija u Srbiji. Hotel "Izvor" postao je sinonim za održavanje seminara, kongresa, ali i za vikend posvećen spa i velnes doživljajima.
"A hoteli" nedavno su dobili još jednog člana, "Slobodu" u Šapcu, a u 2015. trebalo bi da im se pridruži i velelepni hotel "Tornik" na Zlatiboru, u koji će biti uloženo više od 50 mil EUR.
Uslovi privređivanja koji moraju biti bolji od onih u okruženju, olakšice na nivou onih koje se daju strancima, umanjenje poreza, ukidanje nepotrebnih taksi i pre svega poštovanje investitora i novca koji oni ulažu i koji rizikuju, samo su neki od preduslova za bolje dane u našem turizmu, kaže u intervjuu za "eKapiju" Miroljub Aleksić.

EKapija: Koliko su lokalne samouprave, ali i država spremni da potpomognu razvoj turizma? Tu pre svega mislim na infrastrukturna opremanja i izgradnju saobraćajnica.

- Svi mi dobro znamo da država Srbija ima skromne finansijske mogućnosti i resurse da izgradi glavnu putnu i železničku magistralnu infrastrukturu i time se poveže sa Evropom, kao i da će sve to trajati godinama. Slično je i sa sporednim putevima, kao i sa aviosaobraćajem: imamo jedan aerodrom, jednu lošu pistu, nema čarter letova, pa transport ino turista ka nama dugo traje. Pre ćete stići do Grčke, Antalije ili slovenačkih termi, nego do Zlatibora, Stare planine ili Prolom banje! Dugoročno gledano, to je samo jedan od razloga nazadovanja naših turističkih destinacija, sa malim izuzecima, naravno.
I lokalne samouprave su poslednjih 25 godina deo opšte ekonomske, socijalne i privredne krize i generalno su okrenute dnevnim političkim i partijskim borbama, a ne razvoju i unapređenju turističke ponude i praćenja svetskih trendova, kao i podsticanju investitora. Državne strategije nije bilo, a rezultate celog tog odnosa na lokalnom nivou svi vidimo kroz nerazvijenost turističke grane i mali prihod. Uporedite naš prihod sa Hrvatskom, Mađarskom, Austrijom, Slovenijom, Bugarskom, Grčkom...

EKapija: Koji su preduslovi da se dođe do boljih rezultata po pitanju javno-privatnog partnerstva u turizmu?

- Uslovi privređivanja koji moraju biti bolji od onih u okruženju, olakšice na nivou onih koje se daju strancima, umanjenje poreza, ukidanje nepotrebnih taksi i pre svega poštovanje investitora i njihovog novca koji ulažu i koji rizikuju! Njihov novac ne vredi manje od stranog kapitala, da bismo se strancima nepotrebno klanjali, a domaće investitore saplitali. Bez domaćih investitora nema preporoda, reindustrijalizacije, niti razvoja celog društva. Kome to nije jasno, taj ima problem! Na lokalnom nivou, preduslovi su postojanje jasne strategije razvoja turizma i jasno odvajanje hotelskog od apartmanskog turizma.

EKapija: Koliko ste zadovoljni radom Nacionalnog saveta za razvoj turizma Srbije? Koji su neki od sledećih koraka koje će Savet preduzeti?

- Formiranje Nacionalnog saveta za razvoj turizma Republike Srbije je korak u dobrom pravcu. On treba kroz izmenu Zakona o turizmu da definiše mesto turizma u razvoju Srbije, uvažavajući činjenicu da su mnogi drugi sektori bitni da bi se turizam mogao uopšte razvijati. Ne treba biti ovde uopšte pametan: mi trebamo da radimo samo ono što su radile druge zemlje koje su uspešno razvile i afirmisale ovu svoju privrednu granu i napravile je konkurentnom i takvom da donosi veliki prihod svojoj državi! Tu Vlada treba da da viziju i jasno usvoji jednu novu i modernu strategiju razvoja turizma u narednih 5, 10 i 20 godina i da definiše njegovo mesto u društvenom i privrednom razvoju. Smatram da se mora investirati u koridore 10 i 11, aerodrome, lokalne puteve i signalizaciju. Zatim neophodna nam je i konkurentna investiciona i fiskalna politika, sa koordinacijom državne i lokalne politike. Na kraju, moramo imati i promotivnu, tj. marketinški osmišljenu politiku animiranja i dovođenja domaćih i stranih turista. S obzirom da smo na 108. mestu po indeksu konkurentnosti u turizmu, rok za donošenje i sprovođenje svega ovoga je: juče! eKapija: Kupili ste još dva objekta u Aranđelovcu, hotele "Staro zdanje" i "Šumadija". Kakvi su planovi, rokovi? - Rokovi za početak radova u Bukovičkoj banji su davno istekli. Dozvola nema. Lokalna samouprava čeka više instance i Vladu da ona rešava probleme. Vlada i sekretari imaju razumevanja i posle tri godine smo blizu rešenja i na dobrom putu da se stavi tačka na dobijanje dozvola za adaptaciju. Bez dozvola mi ne možemo početi ništa.

EKapija: Koliko će odlaganje privatizacije banja uticati na razvijanje banjskog turizma u Srbiji? Koje je Vaše mišljenje, gde država najviše greši kada je razvoj banjskog turizma u pitanju, pa imamo situaciju da naše banje, iako imaju potencijal, ne mogu da pariraju evropskim?

- Kod banjskog turizma je napravljeno nekoliko grešaka: zakasnele i u većini slučajeva pogrešne privatizacije. Zatim, odsustvo strategije razvoja banja i njihovo prepuštanje lokalnim političarima i direktorima, koji su sledili lične interese, a ne opštegradske i državne. Zatim mešanje i podsticanje izgradnje jeftinih apartmana, koji postaju dominantni i rentiraju se potpuno van svake kontrole i bez plaćanja turističke takse i poreza. Time ste dodatno desetkovali viši hotelski turizam i učinili ga nekonkurentnim. I poslednje je, nivo ponude u našim hotelima - bez velikih sredstava vi nemožete da pratite svetske trendove, a niko neće da uloži u banju gde imate hiljade i hiljade neprijavljenih i jeftinih ležajeva! To su razvijene turističke zemlje striktno razdvojile i zabranjuju takvo mešanje ponuda. To je potpuno nezamislivo, zbog urušavanja visokog turizma! Čemu onda hoteli? eKapija: Dokle je stigla investicija sa hotelom "Tornik" na Zlatiboru? Kada bi mogli očekivati da hotel proradi i koliko će u njega biti uloženo?

- Hotel "Tornik" na Zlatiboru je dobio aneks od 20.000 m2 sa podzemnim garažama, tako da će imati ukupno više od 33.500 m2 i počeće sa radom u ovoj godini. Nadamo se da će svojom ponudom zadovoljiti najprobraniju klijentelu, kako u planinskom, tako u kongresnom, velnes i spa turizmu. Nadamo se da će predstavljati jedan od važnijih turističkih objekata u Srbiji i da će, uz žičaru i budući autoput, dati novu dimenziju turizma na Zlatiboru. U njega će biti uloženo više od 50 mil EUR.

EKapija: Kakvi su prvi rezultati rada hotela "Sloboda" u Šapcu?

- Hotel "Sloboda" u Šapcu je dominantan hotel u Mačvi, koji se nalazi na samom trgu i u pešačkoj zoni. Odiše luksuzom i raznovrsnim sadržajima, tako da, iako zvanično ima 4, mogao je lako da dobije 5 zvezdica, ali je koncipiran kao gradski poslovni i kongresni hotel, sa bazenom i svim spa sadržajima. Drago mi je da su ga tako prihvatili i građani Šapca i da postaje jedna primamljiva kongresna destinacija. Dosadašnji rezultati su više nego optimistični, kao i reakcije gostiju.

EKapija: S tim u vezi, Vi ste uspeli da od hotela "Izvor" napravite jednu od najtraženijih destinacija za seminare, kongrese... Koliko je to teško, ako uzmemo u obzir da Aranđelovac, u kome se hotel nalazi, nije bio deo standardnih turističkih destinacija, kakve su Beograd, Zlatibor i Kopaonik?

- Znate, od ugašene, oronule i nepostojeće banje, sa vrlo malo sadržaja, koja živi svoj uspavani palanački život, napraviti značajnu turističku destinaciju koja ima najveći rast među banjama i privući godišnje 150.000 gostiju, od kojih su većina klijentela koja ima novca i postati najbolji hotel na Balkanu u 2014. godini, nije lako. Do skora, za sve ovo nismo imali razumevanja i podršku ni od koga u državi, a imali smo i ne baš prijateljski nastrojenu lokalnu sredinu.

Na ovoj vlasti je da to promeni i da preduzetnički duh podstakne i usmeri ka stvaranju novih vrednosti!. Mislim da se taj stav u ovom siromaštvu iskristalisao, a sada treba izgraditi pozitivnu klimu i mehanizme. Da bi svima nama bilo bolje i da bismo napravili ekonomski preporod i ostavili bogato društvo dostojno življenja, našoj deci, a ne da beže po svetu! eKapija: Koliko je popunjenost kapaciteta hotela koji posluju u okviru vaše grupe? Kakva su predviđanja po tom pitanja za naredni period? Hotelijeri u Beogradu se žale da je trend iznajmljivanja privatnih apartmana znatno uticao na pad njihovog prometa. S obzirom na to da vi imate hotele širom Srbije, kakva je tamo situacija?

- Hotelski biznis nije toliko profitabilan i ima duži rok vraćanja uloženih sredstava. Izuzetak su ekskluzivni gradski poslovni hoteli sa visokim cenama. Jedino masovnošću i visokom popunjenošću i privlačenjem dobrostojeće klijentele možete napraviti profit, a za to je potrebna vrhunska ponuda i usluga na svetskom nivou. Mi se trudimo da ponudimo više od onoga što je neophodno za određenu kategorizaciju koju naši hoteli imaju, po nižoj ceni i tu vidimo našu šansu. Trenutno smo zadovoljni popunjenošću kapaciteta, uprkos krizi kroz koju prolazimo kao zemlja.