Dobar „Microsoftu”, nama ne valja

Uporedi smeštaj

Dok zlatiborski mermer svoj kvalitet dokazuje u svetu, kod nas državni investitori prednost daju uvoznom kamenu

Užice – Zašto zlatiborski mermer, prirodni kamen kojim su pre šest godina poslovne zgrade čuvenog „Microsofta” u Sijetlu oblagane, ne valja za naša zdanja koja država gradi? To pitanje ovih dana javno postavlja, a čelnike države pismom o ovome upoznaje, Dragan Milojević, direktor užičkog „Zlatibor mermera”. Firme koja jedva opstaje, uprkos tome što se kvalitet njenog kamena iz tri ovdašnja kamenoloma (Kalenić, Sirogojno, Skržuti) u svetu godinama prepoznaje.

Povod za ovaj Milojevićev vapaj, kako on kaže, jeste veoma teško stanje u nekad moćnoj privrednoj grani eksploatacije i prerade mermera, koja je spala samo na njegovu onemoćalu firmu. – Dramatično je to što se država Srbija, kao najveći investitor preko fondova raznih opština, a najviše Beograda, trudi da ovu granu osuši. Samo na beogradskom projektu stadiona Tašmajdan već dve godine se upinje da novac za oblaganje dobiju inostrani proizvođači mermera, a ne mi, bez obzira što je naš kamen tražene bež boje iz kamenoloma Skržuti pod Zlatiborom bolji. Kao da po svaku cenu pare za tu namenu treba da izađu iz naše zemlje, te da se ništa domaće ne kupuje čak ni kada cenom i kvalitetom odgovara – kaže ogorčeno Milojević.

Govoreći o tim poslovima oko oblaganja Tašmajdana, on optužuje one što odlučuju da su najpre hteli da proguraju hrvatski kamen sa Brača. – Taj je lošijeg kvaliteta od zlatiborskog i nije za naše klimatske uslove. Njegova bazna cena jeste na nivou našeg, ali u ponudi za ugradnju na Tašmajdanu izađe dva puta skuplje. Pošto to nije prošlo, jer sam pokrenuo krivični postupak za korupciju, sad pošto-poto hoće pare da daju Kinezima. Kineski granit je mehanički kvalitetniji, ali estetski ni do kolena zlatiborskom mermeru. Naša država se, tako, prema nama maćehinski odnosi, ne daje nam poslove, a pritiska nas golemim dažbinama – dodaje direktor.

Vlasnik „Zlatibor mermera” je već sedmu godinu Italijan Pjero Zanela, treća generacija vrsnih kamenorezaca iz Verone. Tokom njegovog gazdovanja ovo preduzeće je imalo poslove u inostranstvu, ali malo domaćih. – Crvenim i bež zlatiborskim mermerom obložili smo zgrade „Microsofta” u Sijetlu. Takođe i ceo Andrićgrad Emira Kusturice. Bež mermerom iz Skržuti. U Dubrovniku smo „plavim tokom” radili luksuzni hotel „Dubrovnik de luks”. Imali smo još nekoliko lepih poslova u svetu. Ali država nam kod kuće ništa ne da. Zato je naša firma, u kojoj je ostalo 25 radnika, sada u poslovnim teškoćama, jedva kraj s krajem sastavljamo? Vlasnik Zanela godinama upumpava sveže pare iz inostranstva za elementarne potrebe firme, ali već jenjava i njegov entuzijazam. Ovo nije samo pitanje opstanka preduzeća, nego i ove privredne grane. Ako je osušimo, onda ćemo imati efekat zakasnele pameti i široko polje za cvetanje tuđih privrednih grana s našim zalivanjem – upozorava Dragan Milojević.

B. Pejović

-----------------------------------------------------------------------

Veliki uvoz – mali izvoz

Predsednik poslovnog udruženja „Kamen Srbije” Zoran Đajić kaže da proizvodnja kamena u Srbiji iz godine u godinu pada. „Ne postoje precizni podaci o proizvodnji, izvozu i uvozu kamena, ali su procene da se godišnje uveze između 30.000 i 35.000 tona, dok je izvoz praktično zanemarljiv”, rekao je Đajić. On je dodao da je prošle godine izvoz bio nešto veći, ali da je to zato što se gradio Soči, gde su naše firme izvodile radove, a onda je kamen dovožen u Srbiju, dorađivan, a potom izvezen u Rusiju.

Prema rečima Đajića, najviše se uvoze graniti, i to pre svega crni za nadgrobne ploče, ali i drugi kamen, oko 200 različitih proizvoda, koji se koriste u građevinarstvu.

Tanjug
objavljeno: 01.04.2014.

Vesti i događaji: 

Kategorija: 

Mesto: