Baš Čelik noževi zlatiborca Marka Pantovića

Uporedi smeštaj

Bez ikakvog kolebanja, možemo da kažemo da noževi Marka Pantovića iz sela Partizanske (Kraljeve) Vode na Zlatiboru, poznatijeg kao "Baš Čelik" (gvozdena glava u prevodu, što podvlači sličnost sa upornošću ovog majstora, ali i njegovu povezanost sa čelikom), imaju svoj karakter i da su na čudan način potpuno jedinstveni i neponovljivi. Model Rover lako nas je ubedio da treba da bude proglašen za nož meseca, bez ikakve dileme...

Kada detaljnije pogledate Rover (lutalica na engleskom), postaje jasno da je to univerzalni nož, kakav svako ko luta kroz prirodu treba da ima i da je ideja prilikom njegovog stvaranja upravo i bila da pokrije sve potrebe nekoga ko se zatekao u prirodi. Nož jednostavne forme, dobro osmišljene praktične konstrukcije i dimenzija koje ne ometaju njegovo kontinuirano i dugo nošenje, glavne su mu odlike. Rover ima sečivo dugo 135 mm, debelo 5 mm i široko čak 37 mm, full tang konstrukcije, odnosno, produžetak sečiva ide do kraja drške, što ga čini neuništivim. Sečivo je brušeno ravno do dna, pa naoštreno u ful konveks, s prilično otanjenim, ali ne i previše tankim rezom (zbog snage za grublje poslove) i vrh izvučen u gornjoj zoni. Prvih 70 mm sečiva ima i lažni kontra rez, kako bi se olakšalo probadanje, a karakterišu ga duge, ravne i čiste linije i jednostavna forma.

Drška je duga 115 mm i, iako je kompaktna, odgovara veličini šake većine ljudi, a daje mogućnost veoma čvrstog hvata, jer su prsti skupljeni u prostor između kraja sečiva i jabuke na dršci u udubljeni stomak ručice. Čitava konstrukcija se sastoji od sečiva sa integralnim odbojnikom i dve korice na dršci od mikarte, koju izrađuje sam Marko. Korice su, naravno, prvo zalepljene, a zatim osigurane i sa dve nitne prečnika 5 mm. Na kraju, u zoni same "jabuke", nalazi se otvor za provlačenje kanapa, napravljen od mesingane cevčice. Sveukupno, kompaktan, ali ne i mali, nož kojim se svaki zadatak u prirodi može obaviti. Za njega sam majstor kaže: "Moj cilj je izrada vrhunskih noževa po kojima će me pamtiti i u vremenu posle mog", pa zatim produžava: "Bavim se izradom radnih noževa, onih koji do izražaja dolaze na terenu, a ako su pored toga i lepi to je "propust" na kome se unapred izvinjavam".

Za razvoj ovog noža, majstor Marko, koji od malena voli boravak u prirodi (bushcraft, kako bi Amerikanci rekli), planinarenje i alpinizam, kaže da je logično da je boraveći u prirodi shvatio vrednost pravog noža i zainteresovao se za njih. "Rover je moj model noža, koji je nastao kao najpribližniji odgovor na pitanje kako bi, po meni, izgledao nož, koji može odgovoriti na većinu zahteva koji se pred njega mogu staviti u prirodi. Sa ovom lutalicom nema skitanja, jer je odgovor na većinu pitanja", kaže on, ponosan na svoju veštinu pravljenja stihova.

"Često sam dobijao zahteve od ljudi da napravim nož ni previše veliki, ni previše mali. Јednostavno, mnogi žele jedno sečivo o svom kaišu, da s njim mogu odraditi većinu stvari bilo da su lovci, kamperi ili druga kategorija ljudi, koja svoje vreme provodi u prirodi. Moja najveća inspiracija za izradu noževa je Bob Lovles i, iako ovaj model nema mnogo veza s njegovim noževima, ima s njegovom filozofijom. Bob je proveo godine razvijajući pojedine modele, poput drop point huntera, dok ih nije doveo do savršenstva, pa tako i ja pomalo lutam sa ovom skitnicom, oduzimajući mu i dodajući tamo gde mislim da treba. Rovera najčešće izrađujem u AISI 52100 čeliku i tu leži njegova skrivena lepota. Način na koji taj čelik obrađujem je ono što je, zaista, unikatno kod ovog modela (kao i kod ostalih noževa od tog čelika iz moje radionice). Čelik 52100 na "Baš Čelik" način, kako to nazivam, najbolji je balans između držanja oštrine i lakoće dooštravanja, a to je ono što treba da krasi svaki radni nož, više nego bilo koji drugi segment u njihovoj izradi. Materijal za drške noževa najčešće je mikarta i to juta mikarta, koju ja pravim i po kojoj su moji radovi prepoznatljivi. Drvo retko koristim i nerado pristajem na tu varijantu, a to je opet nešto što sam pokupio od starog Boba Lovlesa. Rover je brušen ravno, a zatim konveksno naoštren, prilično je "urezit" i, samim tim, lak za oštrenje na terenu. Za moje noževe je potrebno samo povremeno stropovanje na koži i dugo će držati oštrinu poput brijača".

Izrada noža nije tako jednostavna, kako bi se na osnovu njegove jednostavne konstrukcije pomislilo. Počinje iscrtavanjem kontura i sečenjem osnovnog oblika na flahu. Tada nož dolazi u kovačnicu i ulazi u vatru. Čekićem mu se formira sečivo i osnovni oblik vrha. Posle kovanja sledi normalizacija čelika progrevanjem, a zatim brušenje. Brušenjem se dobija konačan oblik sečiva, posle čega opet sledi normalizacija. Zatim je red na termičku obradu, odnosno kaljenje, u kome leži tajna kvaliteta noževa ovog majstora, kada je reč o čeliku 52100. Nakon kaljenja, sledi delimično otpuštanje (temperovanje), gde nož dobija svoju konačnu tvrdoću i žilavost. Sledi fino glačanje, pa lepljenje korica i njihovo nitovanje. Konačna faza je profilisanje korica i, na kraju, poliranje noža, a posebno samog reza, kojim se okončava proizvodnja. Nož se oprema futrolom od debele biljno štavljene goveđe kože, koju, takođe, radi sam majstor Marko.
Sve u svemu, jednostavno, efektno, i, najvažnije, apsolutno pouzdano, što je posebno potrebno predmetima na koje se ljudi oslanjaju kada su daleko od civilizacije. A u krajnjoj liniji, ovom nožu ne nedostaje ni lepota, koja se obično krije u jednostavnim, ali krajnje precizno napravljenim formama, baš kakva je i ova kod Rovera. Zaista pravi skup pozitivnih osobina, uz vrhunski kvalitet, koji kod Rovera, ali i drugih njegovih modela, odlikuju radove mladog, ali već zrelog majstora Marka.

Boris VOJVODIĆ
Vlada MITROVIĆ
Dragan ŠAPONJIĆ

Vesti i događaji: 

Kategorija: 

Mesto: