MAJČINA DUŠICA - Thymus serpyllum

Uporedi smeštaj

Majkina dušica je jedna od ključnih biljaka naše narodne medicine. Izvesno je da u našem narodu uživa postovanje jos iz davnih vremena, i da je povezana sa kultom starog sveslovenskog božanstva Baba (Majka Zemlja). Ovo je izvorno, najstarije ime biljke. Varijetet majčina dušica belezi tek Josif Pančić u XIX veku, i to je rezultat pogrešnog tumačenja da se pridev majkina odnosi na ženu koja nas je rodila. Majka sa prvim dugouzlaznim a, naše je staro ime odmila za babu. Moju prababu, a svoju babu, moj otac je upravo tako oslovljavao. Ime biljke zapravo znači Pramajkina dušica, dušica Majke Zemlje.

Očigledna je njena povezanost sa kultom predaka (osnovnim kultom naše stare religije), i verovanjem da duše umrlih prelaze u biljke. Ako naučimo da beremo, sušimo i čuvamo majkinu dušicu, naučićemo praktično sve što treba da znamo o branju i čuvanju nadzemnih delova biljaka.

Najbolja majkina dušica (kao, uostalom, i sve drugo najbolje lekovito bilje), raste na kamenitim južnim stranama naših planina. Treba je brati oko podneva, kad je sunce najjače. Po jakom suncu, biljka potera najkorisnije i najmirisnije sastojke iz korena u listove i cvetove. To čine sve biljke, i to je deo prirodnog procesa razmnožavanja. One samo žele da, u što većem sjaju i raskoši mirisa i lepote cveta, privuku insekte, bez kojih im nema uspešnog oprašivanja i održanja vrste.

Okolnost da Homo sapiens nemilosrdno koristi baš taj trenutak da bi ih ubrao i tako sebi omogićio zdrav zivot, čista je igra sudbine, ili korišćenje prava jačeg, a to pravo se u prirodi uvek, ama bas uvek, bez ijednog jedinog izuzetka, uvek poštuje. "Zao mi je onako lepog bilja za onoliku nulu od čoveka", rekao je jedan zlatiborski biljar kada je uspešno izlečio nekog homocentričnog pustahiju.

Lekovita je samo gornja polovina biljke, pa valja jakim makazama odsecati stabljike dva ili tri centimetra iznad prvih listova. Treba ih polako slagati, nipošto sabijati, u pletene korpe, nipošto u plastične kese. Na jednom izletu, porodica može da nabere količinu dovoljnu za godinu dana. Biljke treba sušiti u što tanjem sloju i na što jačoj promaji. Budući da ni gornja polovina stabljike nije lekovita, listove i cvetiće treba skinuti i, samo njih, dobro nabijene, čuvati u kesama od viseslojne hartije. Ovakav postupak treba primenjivati kod svih biljaka od kojih sakupljamo listove i cvetiće.

Poštovanje u narodu i široku primenu u narodnoj medicini, majkina dušica svojski je zaslužila. Ulazi u sastav brojnih prepisa za najrazličitije bolesti. Nema nijednog otrovnog sastojka, pa može da se pije neograničeno vreme i u neograničenim količinama. Njeni isparljivi lekoviti sastojci izlučuju se disajnim putevima i, delimično, kroz kožu, pa ako se koristi duže vreme, sama ili, još bolje, pomešana sa pitomom nanom, daje prijatan dah iz usta i ugodan miris čitavog tela. Glavni sastojci majkine dusice antiseptični su i zaustavljaju razvoj patogenih klica, a neke od njih potpuno eliminisu.

Preporučuje se protiv svih organskih slabosti. Ona isteruje gliste kod dece i sprečava zeludačne grčeve. Pomaže nervnom sistemu protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice. Povoljno utiče na krvotok, protiv glavobolje, vrtoglavice, šuma u ušima. Dobra je protiv kašlja, angine, upale pluća. Dugačak je spisak bolesti kod kojih je, ako su u početnom i blažem obliku, majkina dušica dovoljan lek, a ako je bolest poodmakla, čaj od ove biljke treba da prati terapiju koju prepiše lekar.

Veoma sličan i srodan majčinoj dušici je timijan (Thymus vulgaris). Njegovo terapijsko delovanje nešto je jače, ali ga je mnogo teže naći u prirodi. Ako su pravilno osušeni, i majkina dušica i timijan veoma su ukusan začin za sve vrste jela. Same majkine dušice na našem tlu ima oko šezdeset vrsta, koje se razlikuju po obliku grmića i stabljika, veličini i boji listova i cveta, vremenu cvetanja, nadmorskoj visini na kojoj najčešće rastu, ali su sve vrste približno ravnopravnih farmakoloških svojstava.

Majkina dušica ne uživa poštovanje samo u našem narodu. Budući da je kosmopolit, cenjena je i voljena širom sveta. U staroj Grčkoj , ondašnji biljari dobro su poznavali sva njena značajna svojstva. Karlo Veliki je naređivao sađenje i gajenje ove biljke. Budući da je ovde naveden podugačak spisak bolesti kod kojih se majkina dušica koristi kao lek, nije izvodljivo navesti i poseban prepis za svaku od tih bolesti.

Čitaocima našeg časopisa preporučio bih čaj koji ima veoma širok spektar pozitivnog delovanja, a koji se priprema na najjednostavniji način. Pomešajte jednake delove isitnjenog lista pitome nane i listova i cveta majkine dušice. Punu veliku kašiku mešavine (manja količina nema nikakvog dejstva) stavite u šolju i prelijte sa 2dl ključale vode. Ostavite poklopljeno 2 sata, procedite i pijte polako, u gutljajima. Najbolje je piti svež čaj, odnosno pripremati ga nekoliko puta dnevno na navedeni način. Ne zaslađujte ga. Ovaj jednostavan čaj veoma je ukusan, mirišljav i široko lekovit. Učiniće da se osećate zdravo, bodro, i da vam čitavo telo prijatno miriše.

Autor: Srbo Ilić

Kategorija: 

Aktivnost: